Петер Апатин Фернбах писмено је тражио 13. јануара 1942. од мађарске владе у Будимпешти да се у што краћем року изврши чишћење и пречишћавање Срба у Новом Саду

Петер Апатин Фернбах писмено је тражио 13. јануара 1942. од мађарске владе у Будимпешти да се у што краћем року изврши чишћење и пречишћавање Срба у Новом Саду

После овог таласа грозне рације, извршене по поменутим шајкашким селима и другим местима о Божићу 1942. године, Срби из Новог Сада, Србобрана и Старог Бечеја оптужени су, по смишљеном плану, како се буне, и да треба и код них поновити чишћење и пречишћавање. За овакав злочиначки чин, велики жупан Новог Сада др Петер Апатин Фернбах писмено је тражио 13. јануара 1942. од мађарске владе у Будимпешти да се у што краћем року изврши чишћење и пречишћавање Срба у Новом Саду.

Масовно стрељање у врбаку, на Дунаву,
код Новог Сада. Преузето из: Злочини
окупатора… у Војводини, књ. 1

Овај захтев је прихваћен за сва три поменута града, за шта даје сагласност и сам председник мађарске владе др Ласло Бардоши. У тим крвавим акцијама највише су се истакли пуковник витез Јожеф Граулај, Лајош Гал и пуковник Ласло Деак са својим јединицама. Са њима су обавезно сарађивале чувилне општинске, градске и сеоске власти, као и полиција. Уствари, генерал Фекетхалми, као главнокомандујући, поверио је Грашију извршење рације у Новом Саду.

Жртве масовног убијања на игралишту НАК-а
(Новосадског атлетског клуба) за време рације
у Новом Саду 1942. године. Музеј Војводине,
Збирка фотографија, инв. бр. 5492

Гомила лешева на игралишту НАК-а

Предвиђено је да се рација у Новом Саду обави брзо, за два до три дана, од 21. до 23. јануара 1942. године. О томе је јавност обавештена плакатима, у благој форми, да ће се извршити само претрес и пречишћавање. Главни организитор и заповедник у тој прљавој злочиначкој акцији у Новом Саду био је командант Пете сегединске армије генерал Ференц Фекетхалми Цајднер. Увежбан за овакве злочиначке акције, изабрао је за сарадњу људе без икаквих људских осећања и савести, без трунке човечности. Један од таквих је био ђак жандармеријске школе у Секешвару, Јанош Кенереши. У Новом Саду, овај крвожедни командант Пете седечинске армије, са Мађарима и Немцима, основао је одбор за легитимисање Срба.

Лешеви поред гробареве куће на Успенском гробљу

Тај легитимациони одбор сачињавали су: Була Крамер, председник ЦМКС и члан Горњег дома мађарског парламента, др Елемир Корањев, римокатолички свештеник и народни посланик у мађарском парламенту, Фрањо Свараца, римокатолички опат, Лајош Хорват, реформистички пастор и народни посланик у мађарском парламенту, др Ференц Шулти, инспектор градских школа, др Ференц Шулти, инспектор градских школа, др Врањош Денер, краљевски нотар, његови бележници и члан Гестапоа, као и многи други, њих више од 20 чланова.

Двoриште касарне 16. батаљона пограничних ловаца
са лешевима убијених

Довољна је била једна реч, или дизaње руке, па да то буде равно смртној пресуди за Србина. Потом се почело са довођењем Срба у Соколски дом, а чланови легитимационог одбора су одлучивали само климањем главе, или покретом руке, кога треба убити, а кога ослободити и пустити. Међу таквим осуђеницима на смрт била су и деца, па и одојчад.

Рација у Новом Саду, у Милетићевој улици,
јануара 1942. године. Пљачкање жртава. Музеј Војводине,
Збирка фотографија, инв. бр. 9813-2

Архимандрит Јован Радосављевић, РАЦИЈА И ЛОГОРИ У БАЧКОЈ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА