ПЛАН РАЦИЈЕ 1942. ОРГАНИЗАТОРИ И ИЗВРШИОЦИ ПОЗНАТИ У МНОГИМ МЕСТИМА
Одмах после мађарске окупације, у Бачкој и Барањи почела су насиља, хапшења, убиства, принудна исељавања и прогони у логоре. Тада је била позната девиза: побити Србе и разредити их исељавањем, да више никада не могу сметати као етничка целина. Такав је био први талас рације над Србима у Бачкој 1941. године.
Други талас рације над Србима у Бачкој, жесток као и први, чак и крволочнији, извршен је у јануару и фебруару 1942. године. Ради правдања пред домаћом и светском јавношћу тих злочина масовног покоља у српским насељима, већ почетком јесени 1941. године Мађари су почели са клеветничком пропагандом да „Срби нешто спремају“, „Срби спремају покољ Мађара и Немаца.”, „Срби су четници и комунисти.”, „Срби хоће буне…”. Такве и сличне оптужбе на Србе, Мађари су свакодневно ширили. Међутим, већ 21. новембра 1941, мађарски начелник места где се налазио Бела Вуковар прети српском свештенику Бранку Вакачину, који је касније, у рацији, био убијен: „И ви српски попови прижељкујете Русију. Запамтите добро, да ћете у најскорије време дочекати да ће и у Чуругу бити подигнута вешала на којима ћете и ви висити.”
Српско становништво је најгушће насељено у јужној Бачкој. Зато су Мађари одлучили да највећи део Срба тамо униште, а остало српско становништво обезглаве и мађаризују. У том циљу, они су од почетка јануара до априла 1942, уз помоћ мађарских војника и полиције (ховнеда и немзетера), смислено и систематски извршили покољ Срба. Многи извршиоци тих злочина су познати.
Архимандрит Јован Радосављевић, РАЦИЈА И ЛОГОРИ У БАЧКОЈ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА



