Пљачка имовине током РАЦИЈЕ

Пљачка имовине током РАЦИЈЕ

На основу расписа ЕУО бр. 644/1944. сазнајемо да су предмет крађе биле готово све врсте покретне имовине, као и да окупатор није пропуштао могућност да учини штету (материјалну и финансијску) где год је могао. У извештају Српског православног манастира у Ковиљу описује се штета коју је окупатор учинио на манастирској имовини. Предмети крађе разврстани су по следећој класификацији: 1) прехрамбени производи, 2) сенокос и пашњак, 3) шума, 4) виноград, 5) пчелињак, 6) библиотека и 7) архив. Још су наведени подаци о учињеној штети услед бесправног коришћења свих манастирских зграда, задужења манастирске имовине без сагласности код других правних и приватних лица. Отуђено је 2.850 литара крављег млека, 150 кг меда, 5.000 кг кромпира, 400 литара ракије – старе шљивовице, 3.000 литара старог вина, 600 кг маслиновог уља, 1.000 кг јабука, 2.000 кг окруњеног кукуруза. Крађени су још лупови, флаше, плехане канте, буради, сапун, кревети, лавори, столице и столови, зидне лампе, млинови за кафу, пешкири, чаршави, јоргани, јастуци, ћебад, наћве, разнo кухињско посуђе итд.

Нарочито је важно истаћи крађу инвентара манастирске библиотеке из које су однете две Библије штампане крајем XVII или почетком XVIII века, затим 12 минеја, 29 богословских стручних књига које је однео Фериз Берки, професор будимпештанске Грчкоисточне више богословске школе. Из манастирског архива Ференц Ника, виши саветник Министарства вера из Будимпеште, однео је оригиналну повељу коју је манастиру издала Марија Терезија. Новчана процена ових предмета није ушла у коначни салдо јер њихова уметничка и историјска вредност није могла бити процењена. Укупна штета коју је причинио окупатор износи 7.597.347.00 предратних југословенских динара. Извештај је потписао намесник Управе манастира Ковиља јеромонах Леонид.²²

У извештају Српске православне Црквене општине сомборске описује се материјална штета коју су нанеле окупационе војне и грађанске власти. Из парохијског стана, тада већ покојног, проте Димитрија Бокшана украден је електрични мотор марке „дарлинг мостарет”. Из канцеларије Црквене општине украдени су писаћа машина „торпедо – стандард модел бр. 6”, рачунски строј са електричним погоном „рајн – метал модел АЕС” за сабирање, одузимање и множење са и минус салдом, четири велика стона чаршава, један ливени печат од месинга, три службена печата Управе парохије Светогеоргијевског храма, један мали тамјаник и десет плоча црквених песама за грамофонске плоче. Крађи су се отимале и иконе. Са задужењске књиге типа Трој. 52. били су скинути и однесени лимени слова позлаћена жеженим златом са натписом: „Јулијана Костић рођ. Паланчански – српском народу”. Исто је учињено и на црквеноопштинској школској згради („Браћа Ника и Ђока Михајловић – српском народу”). Извештај обухвата укупно 20 тачака и утврђује целокупну ратну штету Црквене општине сомборске и подручних јој задужења у укупном износу од 13.003.957,60 предратних југословенских динара.²³

Неке од Црквених општина Епархије бачке којима је причињена велика материјална штета су следеће: Црквена општина Мол у износу од 1.798.354,00; Црквена општина Србобран – 2.214.940,00; Црквена општина Бачка Паланка – 426.551,00; Црквена општина Чантавир – 535.000,00; Црквена општина Ријица – 197.300,00; Црквена општина Товаришево – 311.000,00.

Аутор: Мирослав Илић, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односа са верским заједницама Војводине, одломк из текста „СТРАДАЊЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ: ЉУДСКЕ ЖРТВЕ И МАТЕРИЈАЛНИ ГУБИЦИ У ИЗВШТАЈИМА ЦРКВЕНИХ ОПШТИНА И ПАРОХИЈА ОД 1914. ДО 1944.“

Зборник радова „Злочини у Бачкој 1941-1944.“