ПОКУШАЈ КАЛАИЈЕВЕ ВЛАДЕ ДА УБЛАЖИ ОЦЕНЕ О РАЦИЈИ ИЗРЕЧЕНЕ У ИНОСТРАНСТВУ

ПОКУШАЈ КАЛАИЈЕВЕ ВЛАДЕ ДА УБЛАЖИ ОЦЕНЕ О РАЦИЈИ ИЗРЕЧЕНЕ У ИНОСТРАНСТВУ

И у 1943. години Калајева влада чини кораке у правцу ублажавања оцена о рацији изречених у иностранству. Тако је у јесен те године мађарска влада својим дипломатским представницима у неутралним земљама послала материјал који се односио на јануарске догађаје у јужној Бачкој. Путем тог материјала требало је политичку јавност тих земаља, а преко ње и друге западне земље, „објективно“ упознати о правим узроцима и кривцима рације. Логично је да су у том материјалу догађаји опет криво представљени и то тако да су мађарска војска и жандармерија били нападнути, а да је одмазда дело војних команданата, који су ову применили без знања мађарске владе. При изношењу ових „аргумената“ било је сасвим непожељно да се спомиње број жртава.

И док је мађарска влада предузимала спољно-политичке напоре не би ли обманула европску јавност о стварности у погледу истине о рацији, у самој Мађарској, након што су одржане прве шире консултације са представницима социјал-демократа и представницима комунистичке партије Мађарске, уследила је оштра осуда фашистичких циљева левог крила Независне странке малих поседника предвођених, још 1943. године, под Маслаи Миклошем. У Италији, под утицајем посланика мађарске владе Миклоша Лајоша, у италијанском парламенту је дата анализа свих актуелних политичких догађаја са јасним освртом на јануарске догађаје у јужној Бачкој. У дискусијама вођеним у Римском парламенту овом приликом није пропуштено да се спомене потреба кажњавања криваца за зверства почињена у јужној Бачкој.

Премијер Калај и министар националне одбране Лајош Чатај , 13. јун 1943 .

Ова догађања из 1943. године су такође допринела ширењу истине о рацији, споменутој и конференцији коју је крајем те године, у својој палати сазвала грофица Деси Карољи и на којој је позвала све истакнуте мађарске политичаре демократски оријентисане. Тако су се на конференцији нашли неки професори универзитета, сви шефови опозиционих странака, католички бискуп барон Апор, бивши председник мађарске владе гроф Апоњи, Бајчи-Жилински, неки чланови Горњег дома итд. Са српске стране ту су били будимски епископ др Георгије Зупковић, др Иринеј Ћирић и Милан Л. Поповић.

ГОВОР МИКЛОША КАЛАЈА – ПОКУШАЈ ПРЕБАЦИВАЊА ОДГОВОРНОСТИ ЗА РАЦИЈУ НА СРБЕ

Циљ конференције је био да се настрадалим у рацији, посебно деци осталој без родитеља, пружи материјална помоћ. Приступни Срби, иако крајње међусобно несклони, на најузвишенији начин, одбили су да приме прикупљену помоћ у вредности од 40.000 пенага, истичући истовремено племенитост и хуманост ове акције, али и могућност да се од стране преживелих Срба она може схватити као милосрђе за злочин који се не да више избрисати.

Ипак, без сваке сумње, чињеница да је у овом моменту осуда рацијашких пала била осуђена, без сумње је да је она имала утицаја на што јаче сазревање потребе да се један број криваца за рацију коначно идентификује, изведу пред суд и казне

Аутор: Звонимир Голубовић, Историјски музеј Војводине, Нови Сад, одломак из књиге „Рација у јужној Бачкој 1942. године“