Политика националне неравноправности и школство током окупације Бачке
Од начелних смерница за рад војне управе карактеристичне су оне које регулишу однос према становништву. На основу њих јасно се види да је становништво на окупираним територијама разврстано у грађане различитог реда. Тенденција је и овде била очигледна: извршити што изразитије разједин јавна је народна и народности Војводине. Хрвате (Буњевце) је требало обманом придобити за „нови поредак“. За Словаке и Русине предвиђају се неповољније мере, које ће се касније још и погоршати.
Осим примене изражитог терора, Србе од самог почетка лишавају основних културних и политичких права, док су у економском погледу били изложени непрекидном притиску, шиканирању и пљачки. У сличном неповољном положају налазили су се и Јевреји. Према њима су примењене и неке посебне мере. Мађари и Немци, као што се дало видети, имали су изразито привилегисан третман.
Политика националне неравноправности присутна је и у школском систему окупатора. У школској години 1941/1942. у Новом Саду постоје мађарска мушка и женска гимназија, учитељска школа и трговачка академија. Срби у целој Бачкој имају једну мешовиту гимназију у Новом Саду (Српска гимназија). Словаци Бачке добијају једну грађанску школу у Бачком Петровцу, док Русини нису добили ни једну средњу школу. Национална историја у Српској гимназији је избачена из наставног програма, док су матуранти морали полагати испит из мађарског језика и мађарске националне историје.
Извор: Мила Чобански, Звонимир Голубовић: Нови Сад у рату и револуцији, 1941-1945




