Поништавање трагова српске културе било је део окупационе политике

Поништавање трагова српске културе било је део окупационе политике

Слична судбина задесила је и српске књиге, нарочито оне које су штампане и издаване у Београду. Било је случајева да су људи спаљивали сва кола Српске књижевне задруге. Прота бележи да је и сам био принуђен да уништи гимназијску књигу о историји Срба, штампану у Београду, у којој се учило и мапом показало да су Бачка, Банат, Срем, Босна и Херцеговина, Стара Србија српске земље. У свом запису он је додао да су почетком окупације свим ђацима биле одузимане школске књиге штампане ћирилицом, претресане су многе српске куће и однете многе српске лепе књиге.

Поништавање трагова српске културе било је делом опште мађарске окупационе политике. Слични случајеви забележени су и у другим местима Бачке. У Ријици и засеоку Растина српски надгробни споменици су рушени, лупани. Црква је опљачкана. Капела на гробљу, на чијим су зидовима окупатори насликали порнографске сцене, између Станићића и Алексе Шантића беше страховито оскрнављена и опљачкана, а парох станићићки опљачкан и злостављан. Парох богојевски Милорад Михајлов износи податак да су Мађари одузели једно звоно од 60 кг са храма богојевског. Прота Јован М. Клашић бележи да је у Доњем Ковиљу било много случајева пљачкања приватне имовине у свим видовима: одузимањем аграрне и добровољачке земље, одузимањем добровољачких кућа, изнуђивањем од сељака новца било под видом пореза или нечет другог, реквирирањем стоке и другим сличним начинима.

Многе српске породице у Старом Бечеју су биле десетковане одвајањем млађих у мађарску војску или слањем на принудни рад. Услед тешког материјалног стања многе такве породице су се обраћале за помоћ новим општинским властима, које су их упућивале на Црквену општину. Поред њих, на терету издржавања Црквене општине били су одраније сиромашни грађани, што је читаву ситуацију драстично отежавало. Српска Црквена општина и њено верско добротворно старалиштво имали су пуне руке посла. Давала се новчана помоћ, набављале су се дечије топлије мушке и женске хаљине, ципеле и чарапе; слала су се паковања са намирницама и оделом у Шарвар, као и прилози у новцу и оделу за дечију болницу у Новом Саду.

Аутор: Мирослав Илић, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односа са верским заједницама Војводине, одломк из текста „СТРАДАЊЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ: ЉУДСКЕ ЖРТВЕ И МАТЕРИЈАЛНИ ГУБИЦИ У ИЗВШТАЈИМА ЦРКВЕНИХ ОПШТИНА И ПАРОХИЈА ОД 1914. ДО 1944.“

Зборник радова „Злочини у Бачкој 1941-1944.“