Пропаганда у Мађарској је своју јавност припремала за окупацију Југославије

Пропаганда у Мађарској је своју јавност припремала за окупацију Југославије

Бројни догађаји и непосредне војне припреме у Мађар­ској одвијали су се веома брзо. Председник владе Пај Телеки (Pai Teleki) нашао се у веома деликатној ситуацији покушава­јући да западним силама објасни разлоге најновијих корака мађарске владе и оправда спремност Мађарске да учествује у нападу на Југославију потребом да се заштити мађарски жи­ваљ у Југославији.

Поруке упућене од стране Телекија владама у Лондону и Вашингтону 30. марта 1941. као да су биле сигнал мађарској пропаганди да јавности земље пружи лажну слику о стању у Југославији, посебно о наводним суровим прогонима Мађара. Циљ је био јасан: створити такву политичко-психолошку атмос­феру која би не само олакшала и оправдала, него чак и зах­тевала војну интервенцију и напад на Југославију. Да би се страсти још више разбуктавале, преко плаката су приказиване див­ље четничке фигуре са камом у устима као симболи најниже страсти и језивог терора.

Овом својом активношћу мађарска штампа и радио укљу­чили су се у осовинску пропаганду, која је, одмах пос’е 27. марта, започела широко разгранату противјугословенску акцију. Суштина те пропаганде састојала се у лажном приказивању по­ложаја у коме су се налазили Немци и припадници драгих народ­ности у Југославији. Доношене су се вести како у Југославији влада анархија у којој „неодговорни елементи“ нападају, вре­ђају па чак и убијају Немце, пљачкају или уништавају њихо­ву имовину и све то наочиглед власти које се држе по страни тих догађаја.

Др Фердо Чулиновић у књизи Двадесет седми март, 348, наводи: „Тим тенденциозним измишљотинама узалуд се покушала супротставити југословенска штампа. Службено обавештење агенције »Авала« од 2. априла 1941, коју су донели сви југословенски дневни листови, по­чињало је овако: »Последњих дана један део иностранe штампе, као и радиоемисије из истих земаља, и поред већ објављених де­мантија са наше стране, доносе фантастичне и скроз измишљене ве­сти о тобожњим демонстрацијама и нападима на народносне ма­њине и угрожавањима њихове имовине и личне безбедности, као и низ других произвољних и потпуно нетачних вести…«“

Извор: Мила Чобански, Звонимир Голубовић: Нови Сад у рату и револуцији, 1941-1945