Протеривање грађана Новог Сада српске националности

Протеривање грађана Новог Сада српске националности

Увођење »редовне« војне управе није довело до престанка терора окупатора. Пре би се могло утврдити супротно. Осим већ наведених облика терора, за прва два месеца рада војне управе (април — мај 1941) карактеристично је: присилно исељавање становништва, затварање у логоре и одвођење Јевреја на присилан рад.

Још пре него што је издата званична наредба, вероватно на основу војно-управне наредбе број 1. од 11. априла 1941, отпочело се са присилним протеривањем грађана из Новог Сада. Двадесет и првог априла 1941, у поподневним часовима, негде сами а негде у пратњи цивила, упадали су војници у куће Срба који су се доселили после 31. октобра 1918, захтевајући да се у року од 5 — 15 минута спреме за одлазак. Дато им је право да са собом понесу минимум ствари. Сви су отерани на бродска сидришта на Дунаву, где их се окупило више стотина, свих узраста и различитог пола. Под ведрим небом престојали су целу ноћ на кеју. Сутрадан, тј. 22. априла у зору око 3 часа, у пратњи војника сви су били пребачени скелом на петроварадинску страну. Одатле су се упутили у правцу Србије. Према неким каснијим изворима, наводи се податак да је по уласку домобрана у Нови Сад, које милом које силом, град напустило око 5—6.000 лица, претежно Срба. Био је то почетак протеривања који ће трајати током читаве војне управе. За то ће време из града бити протерано укупно 15.000 лица досељених после 31. октобра 1918. године.

Извор: Мила Чобански, Звонимир Голубовић: Нови Сад у рату и револуцији, 1941-1945