Страдање Срба у Бачком Брестовцу

Страдање Срба у Бачком Брестовцу

Прота Константин Јорговић, парох бачкобрестовачки, бележи да је окупатор одмах по своме уласку у село извршио на веома груб начин преметачину у парохијском дому и у светом храму. У Бачком Брестовцу је било 5.000 Немаца који су сви били ватрени припадници Културбунда и хитлеровци. Пре рата су уживали сва права. По уласку окупатора окомили су се на наш недужан народ, денунцирајући га и подмећући му сваковрсне оптужбе. У овоме је предњачила њихова интелигенција.

Прота Константин Јорговић је за време трајања окупације био на дужности у Великом Гају, у Банату. Дан пред улазак руске војске у Велики Гај, немачки граничари су проту спровели у своју касарну у подрум, оптужујући га да их је уходио и преко Румуна издавао руској војсци. Прота је био читавог дана 30. септембра 1944. у подруму и био је изложен мучењу будући да су му Немци хтели и језик истргнути. Изненада долазак руске патроле спасао га је даљих мука и сигурне смрти.

Из Бачког Брестовца су насилно одведена 63 мушка и женска лица српске народности. Од њих су неки били у затвору у Новом Саду, неки у Бачкој Паланци и Бачкој Тополи, а мањи број интерниран је у Шарвар. Осамнаест Срба одведено је у заробљеништво и на принудан рад у Немачку и Мађарску.¹³

Протојереј Станимир Михајловић, парох из Александрова, бележи да је мађарска војска ушла у насеље на Лазареву суботу. Током Велике Недеље и Васкрса нико од Срба није излазио на улицу јер је био у „великом страху и душевном немиру”. Од Спасовдана није вршено никакво богослужење. Звона нису звонила. Укопи тих дана обављани су без звона. Они који су умрли првих дана окупације сахрањени су без свештеника. Такође наводи податак је у Суботици постојао заробљенички логор у којем су углавном били колонисти, добровољци са оближњих колонија, највише из колонија из општине Чантавир. Као одговор на ову тешку ситуацију Црквена општина је преузела акцију спашавања логораша и њиховог размећтања, нарочито деце, код честитих домаћина у Бачкој. Ову самарћанску и племениту акцију водиле су нарочито две српске православне Црквене општине — новосадска и суботичка.

Из Бачког Брестовца су насилно одведена 63 мушка и женска лица српске народности. Од њих су неки били у затвору у Новом Саду, неки у Бачкој Паланци и Бачкој Тополи, а мањи број интерниран је у Шарвар. Осамнаест Срба одведено је у заробљеништво и на принудан рад у Немачку и Мађарску.¹³

Протојереј Станимир Михајловић, парох из Александрова, бележи да је мађарска војска ушла у насеље на Лазареву суботу. Током Велике Недеље и Васкрса нико од Срба није излазио на улицу јер је био у „великом страху и душевном немиру”. Од Спасовдана није вршено никакво богослужење. Звона нису звонила. Укопи тих дана обављани су без звона. Они који су умрли првих дана окупације сахрањени су без свештеника. Такође наводи податак је у Суботици постојао заробљенички логор у којем су углавном били колонисти, добровољци са оближњих колонија, највише из колонија из општине Чантавир. Као одговор на ову тешку ситуацију Црквена општина је преузела акцију спашавања логораша и њиховог размећтања, нарочито деце, код честитих домаћина у Бачкој. Ову самарћанску и племениту акцију водиле су нарочито две српске православне Црквене општине — новосадска и суботичка.

У логору у Суботици је било 177 интернираних, од којих је умрло 72 деце и одраслих.

У цркви су окупаторски војници оскрнавили наше светиње, каљавим чизмама газили су црквене утвари, бајонетима разбацивали утвари по цркви и у олтару исто чинили. Нападали су на школу и читаоницу, уништавали, спаљивали и пљачкали слике, књиге, намештај и остали инвентар. Парох је, при уласку окупационе војске, одведен на гробље уз претњу да ће одмах бити убијен ако само иједна пушка опали на мађарску војску. Ту је стајао окружен војницима све докле год мађарска војска није прошла кроз насеље. Сутрадан је спроведен у Соколски дом где је са народом провео два дана без хране и воде.

Аутор: Мирослав Илић, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односа са верским заједницама Војводине, одломк из текста „СТРАДАЊЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ: ЉУДСКЕ ЖРТВЕ И МАТЕРИЈАЛНИ ГУБИЦИ У ИЗВШТАЈИМА ЦРКВЕНИХ ОПШТИНА И ПАРОХИЈА ОД 1914. ДО 1944.“

Зборник радова „Злочини у Бачкој 1941-1944.“