СУДБИНА КРИВАЦА ЗА РАЦИЈУ ПРЕБЕГЛИХ У НЕМАЧКУ

СУДБИНА КРИВАЦА ЗА РАЦИЈУ ПРЕБЕГЛИХ У НЕМАЧКУ

Но, вратимо се на судбину пребеглих у Немачку. По окупа­цији Мађарске од стране Немачке, која је извршена од 19. до 21. марта 1944, чиме су прекинуте све даље комбинације Мађарске о изласку из рата и закључивања сепаратног мира са западним земља­ма сви осуђени су рехабилитовани, а неки чак постали и СС генера­ли, или су заузели високе положаје у Мађарској.³⁰²

Развој догађаја на свим фронтовима током 1944. године, посебно на Источном, довео је Мађарску у потпуно безнадежну си­туацију, па је Хорти 14. октобра 1944, затражио примирје од Совјет­ског Савеза и западних сила. Истога дана су пуштени из затвора сви политички затвореници који су били лишени слободе 19. марта те године. Међу њима био је и Ендре Бајчи — Жилински. Трећи знача­јан догађај тога октобарског дана био је преврат који је на власт до­вео Странку стреластих крстова (Nyilas Keresztes Párt) и њеног вођу Ференца Салашија, изразитог фашисту, хортиевца.

Преласком у илегалност, Жилински са својим истомишљени­цима приступа организовању фронта за борбу против Немаца и владајуће странке »њилаша« и њихових симпатизера. Крајем новембра 1944, међутим, долази до хапшења чланова те организације. Ме­ђу ухапшенима нашао се и Жилински. Тиме је заменику министра одбране у њилашкој влади, фекетехалмију-Цајднеру, издавањем на­редбе за покретање преког суђења, пружена прилика да се освети човеку који је тако упорно и доследно тражио његово кажњавање за јануарски злочин у Бачкој. Наводно, због још увек постојећег по­сланичког имунитета, Жилински овом приликом није осуђен али је смртна казна, поред још двојице, изречена и Јаношу Кишу, руково­диоцу војне групе фронта за слободу, који је крајем 1943. и почет­ком 1944. године, водио судски поступак против криваца за рацију.

https://novosadskaracija.com/govor-madjarskog-regenta-kao-pokusaj-samoopravdanja-za-pocinjene-zlocine-tokom-racije/

С обзиром на све брже продирање трупа Црвене армије на територију Мађарске, заједно са осталима, на запад, у место Шопронкехид (Sopronkőhid), повукао се и прeки суд који је ту Ендре Бај­чи-Жилинског осудио на казну смрти вешањем. Пресуду је потписао фекетехалми који је при томе изјавио »да је омчу коју му је спремио Жилински ставио на врат свога највећег непријатеља«. По једном извору, Жилински је стрељан у Будимпешти, 24. XII 1944, а по другом обешен је у Шопронкехиду, 25. XII 1944. У сваком случају, Жилин­ски је завршио свој живот у 58. години.

После другог светског рата некима од криваца за рацију Народни суд у Мађарској је изрекао смртне казне. Сомбатхељи је осуђен на доживотну робију. На основу одлука међународних кон­ференција да се ратни злочинци изводе и кажњавају пред судом земље у којој су починили зверства, свим кривцима у рацији, са изу­зетком Ласла Деака и адмирала Миклоша Хортија, суђено је у Југо­славији где их је стигла праведна казна.

Аутор: Звонимир Голубовић, Историјски музеј Војводине, Нови Сад, одломак из књиге „Рација у јужној Бачкој 1942. године“