Сведочанство Данила Николића о свирепости злочинаца током РАЦИЈЕ
О рацији и други сведоци износе сличне и још ужасније ствари: убијање Срба моткама, ножевима, секирама, што сведочи Данило Николић, о чему је грозно и причати. Ово чурлушко страдање нашег народа поменуо сам као пример да се зна каква је крсна и голготска историја Срба.
Петар Телеки, један од таквих убица и злочинаца, изјавио је на суђењу: „И ја сам од оних прљавих који смо радили секирицом, који смо убијали људе. У току убијања уморили смо се, а како је у животу преостало још око 170–180 људи, ја сам отишао до бележника Варга Ђуле и рекао му да смо већ заморени и даље не можемо. Варга ме је напао: ‘Зар се не стидите, зар ви нисте Мађари?’ И посао убијања смо настававили..
Мађари су, убијајући Србе, пљачкали њихове домове. Убице Мирослава Ћурчина, трговца из Чуруга, узели су после три дана кључеве од његове супруге Стојанке, отворили радњу и покупили све што се тамо нашло. Као што је већ речено, Мађари су пљачкали свуда по Бачкој, све српске и јеврејске домове и радње. Пљачкало се како за време рације тако и после ње. Ниједно перо не може описати све злочине и пљачке Мађара над Србима и њиховим насељима не само у Чуругу за време рације у Другом светском рату, где је мученички страдало око 1.000 људи, већ и у другим шајкашким местима и селима. Тако:
У Новом Саду било је 4.635 жртава.
У Госпођинцима је убијено 80 Срба.
У Тителу убијено је и масакрирано 2.000 Срба.
У Ђурђеву је извршен покољ око 350 Срба.
У Тителу су побијени и сви Јевреји; тај злочин су извршили домаћи Мађари и Немци.
У Темерину су мештани Мађари порушили све српске споменике, а гробља преорали. У том дивљаштву истакли су се Ференц Фридрих, Шпитван Варга, градски полицајци и други. У Темерину су убили и 36 Јевреја и у Жабљу бацили у реку Тису.
О зверствима у Чуругу речено је претходно. Тако се зна да је у Жабљу и Чуругу убијено око 3.000 Срба мушкараца, жена и одојчади. У том поколју Срба учествовали су, поред мештана, и Мађари из суседних села, који су Србе убијали секирама. Тај покољ трајао је од 4. до 26. јануара, па чак и до априла 1942.
Архимандрит Јован Радосављевић, РАЦИЈА И ЛОГОРИ У БАЧКОЈ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА



