Сведочења немачког обавештајца о убијању цивила у Новом Саду 1942. године

Сведочења немачког обавештајца о убијању цивила у Новом Саду 1942. године

Сведочења немачког обавештајца од 7. марта 1942. године, упућеног Министарству унутрашњих послова у Берлину, о догађајима 23. јануара 1942. у Новом Саду:

„… Са мог, нешто истуреног балконског прозора (23. јануара, нешто после 9 часова ујутру), посматрао сам кроз ролетне шта се догађа у мојој улици (пре рата Стрелајчка, сада Антона Чехова, пр. 3. Г.). То је мали ћорсокак са породичним зградама. На улици видео сам неколико патрола од по 6 људи са једним жандармом. После краћег времена извела је патрола 70-годишњег Јеврејина Полицера и његову жену из њихове куће и провела поред моје куће. Пратио сам их погледом и видео да су два војника за време кретања, без команде, слева отворили ватру на брачни пар 10 метара испред мога дома. Војници су прекорачили лешеве и продужили пут. У суседству сам чуо више пуцњева. Поједине патроле излазиле су из појединих кућа и тада је настао мир у улици.

У 12 часова дошла су једна кола у улицу. Кола су била пуна лешева и стала су прекопута моје куће. Власник је рекао да у његовој кући нема Јевреја. Мислим да је приликом убијања била нека забуна. Затим су натоварили она два леша која су лежала на улици, при томе су возачи одузели новчаник и женску ташну и бацили на колско седиште.

У 5 часова по подне дошао је у моју улицу један војни камион натоварен лешевима. Из једне куће изнет је леш једног Србина (Костић, пр. 3. Г.), његове жене Мађарице, њиховог одраслог сина.“

„Идућег дана обустављена је рација. Становници моје улице открили су у појединим кућама још 9 лешева, међу којима и леш једне Берлинке, која је била удата за једног Србина (ради се о брачном пару Бијчански: др Стојану и Марији рођ. Штелк). Остала су два детета, једно од 8 и једно од 20 месеци. И та деца су одведена на Дунав где су бачени сви лешеви. Затим смо дознали да у нашој улици има још тешко рањених који су одведени на Дунав и стрељани.

Укупан број стрељаних у нашој улици, као и у трима зградама које гледају у нашу улицу, износи укупно 27. Међу њима 16 Јевреја, 7 Срба, 3 Мађара и 1 Немац.

На дан после рације јављено ми је да је професорка немачке грађанске школе, Апполонија Лауберт, такође међу жртвама. Распитивао сам се о њој код неколико војних команди. После неколико дана чуо сам поуздано, да је стрељана у касарнском кругу (дакле код касарне и Ивана Милутиновића). Што је била верена за једног пензионисаног српског професора, није разлог за стрељање.

О свим жртвама у нашој улици нико није могао нешто тачно изјавити. Само један сумњиви Јеврејин живи у нашој улици и њему се ништа није десило.“

Аутор: Звонимир Голубовић, Историјски музеј Војводине, Нови Сад, одломак из књиге „Рација у јужној Бачкој 1942. године“