
Сведочења о пљачки лешева током РАЦИЈЕ
Тужну слику око лешева побијених жртава у рацији пружају нам и следеће изјаве сведока.
Ђока Станковић, из Петроварадина — Рибњака: »…Видео сам и то да су војници камионима носили лешеве до обале Дунава код Данубиуса, тамо су их истоварали. Друга двојица војника истоварене лешеве носили су даље до руба леда, тамо су их опет друга двојица бацала под лед, а трећи их је чакљом гурао даље…«²⁰⁴
Рожа Римшнајдер, становник улице Железничка бр. 34: »Тога дана (23. I 1942. — пр. аутора) од 10 часова пре подне па закључно до 3 сата после подне поред мога стана, долазећи из улице Лазе Костића и Железничке улице а из града прошло је око 20 камиона пуних лешева, — већином без горњег одела, — који су се упутили према »Штранду«.²⁰⁵
Сава Панков: »На трећи дан рације… после подне још касније видео сам како мађарски војници на једном војничком камину и на једним теретним колима са цивилом кочијашем доносе лешеве. Кола су стала на крају железничких шина на самој обали и ту су војници са кола бацали доле лешеве и чакљама гурaли лешеве под лед.«²⁰⁶
Василије Тулубец: »…Исто тако војници су бацили под лед потпуно го леш једне женске, која је била донета на саоницама.
Око подне је на једном камиону донето пуно лешева, које су војници бацали у воду. После подне око два сата дошла су једно за другим опет два војничка камиона пуна лешева, а војници су на истом месту и ове лешеве бацали у Дунав.
Многи лешеви су били голи или без одела и обуће, а на којима је било одела, те су војници претресали, скидали са њих одело, ципеле и друге ствари… То после подне нисам више ништа видео. Но, ту ноћ смо видели неколико камиона да су доносили лешеве и да су војници лешеве бацали у воду.«²⁰⁷
Милан Курбатвински, из Петроварадина: »23. јануара… отишао сам на угао бедема (Петроварадинске тврђаве — пр. аутора) изнад самог тунела и одавде сам баш у тај мах видео, да је на новосадској дунавској обали, на крају шина обалске теретне станице на петроварадинском кеју стајао један војни теретни камион. Мађарски војници или жандари са перјаницама на капи бацали су са камиона на земљу неке тешке предмете и ове вукли доле на лед, а двојица су те предмете са леда гурaли под лед. Када смо боље погледали, установили смо да су то лешеви… Камион је отишао према Булевару, а одмах затим стигао је други камион и са овога је 11 лешева бачено у Дунав. То пре подне набројао сам укупно 7 камиона и са обале у Дунав бачена су 105 лешева, а по леду сам да је са једног бачена равно 23 леша… у току после подне видео сам да је дошло још 4 камиона и 2 саонице сељачинке и то опет на исто место, где је бачено још 74 леша у Дунав. У току ноћи је дошло још 3 војничка камиона и са њих је бачено 10–12 лешева, а са саоница је бачено 5 и 3 леша. Како се око 4 сата већ почео спуштати сумрак, а бијала је и страховита зима, то сам отишао кући…«
Аутор: Звонимир Голубовић, Историјски музеј Војводине, Нови Сад, одломак из књиге „Рација у јужној Бачкој 1942. године“