Сведочења о пљачки лешева током РАЦИЈЕ II

Сведочења о пљачки лешева током РАЦИЈЕ II

Стјепан Грегуревић, из Петроварадина: »23. јануара 1942. године, око 8 сати ујутро ја сам изашао да радим свој посао на ду­навској обали и то на месту у средини између два моста. Ођедном сам и ја као и мој помоћник, приметили, да на новосадској страни преко пута од нас на месту обале где је крај железничких шина и где је силазак са обале, да мађарски војници или жандарми довозе камионе и са ових бацају нешто доле…

Ја сам набројао око шест камиона, а бројао сам и лешеве, те сам набројао да су са камиона бацали 10 до 13 лешева… Нешто после 12 сати доведен је овамо три лица… мало касније још 2–3 лица, те су и они убијени и исто тако бачени у Дунав…«

Заостале лешеве из појединих делова града, као и оне са Успенског гробља, бацали су у Дунав у близини кланице.

Лазар Јефтић: »За време рације држао сам гостионицу »Дарданеле« која се налазила иза кланице на десној страни, отпри­лике сто метара удаљена од кланице, а десет метара удаљена од Дунава.

Дана 24. јануара 1942. око 10 сати пре подне стала су два камиона које су терали мађарски војници. Камиони су били покриве­ни цирадама… један мађарски цугсфирер упитао ме је где је Дунав најдубљи… рекао сам му да је Дунав доле дубљи од прилике једно 50 метара од моје гостионице. Том приликом услед велике хладноће… Дунав је био потпуно замрзнут. Када су камиони пошли од мо­је гостионице на доле путем, погледао сам за њима и видео сам да су исти камиони били натоварени лешевима… Затим сам чуо да одоздо долази нека детонација од експлозије… Последњи око један сат поново су долазили два камиона лешева и одвезли их пре­ма оном месту где су лед пробили…

Војници су при доласку доносили разна одела, ципеле, са­тове, новаца и прстење на прстима које су откинули са лешева… 25. јануара су поново доносили у два мања камиона исте лешеве и исте бацали у отвор на леду… И том приликом војници су мађарски војници доносили одела, ципеле, сатове и прсте са прстењем…«

Сведочења о пљачки лешева током РАЦИЈЕ

Раја Радивојевић, на Шангају, у једној колиби где је био за време рације видео је следеће: »За време рације ја не знам тачно датум, када је то било, дошло је око десетак до двадесет војника на Дунав, одмах иза кланице на место, где стоји табла за истоваривање шљунка. Они су са бомбама пробили дебео лед на Дунаву и направили већу одушку, донели су неколико дасака и положили их на оба­лу те до те одушке. После тога доважали су војници пуна два дана на камионима натоварене лешеве које би вукли са камиона за руке и ноге на оне даске. Овде су их свлачили и преметали те онда гурали у ону одушку на Дунаву. Редовно је тако довожено по два камиона пре подне а два после подне. После два и пол дана ово довожење је престало…«

Аутор: Звонимир Голубовић, Историјски музеј Војводине, Нови Сад, одломак из књиге „Рација у јужној Бачкој 1942. године“