
Сведочења о убиствима на обали Дунава и у Дунавској улици – Тома Лисичин
Како је један од бројних сведока из Петроварадина видео убиство на крају Дунавске улице, Тома Лисичин:
»… Вратили смо се од школе петроварадинском обалом према немачкој војној скели. Тада смо одједном опазили на новосадској страни и то баш на самој обали недалеко од немачке војне скеле, да онда стоји већа група људи од 30—35 лица. Били су опкољени од мађарских војника или жандарма, који су их одмах тада сврстали у један ред од горе па надоле према Дунаву. Наједанпут се зачула пуцњава из пушака. Ја сам имао доглед код себе и тако сам могао посматрати да се пуцало не одједном у целу групу, него су појединачно устрељени падали на земљу. Чули смо запомагање побијених жртава, а могао сам посматрати како су многи били само рањени. Војници или жандарми су приступили побијенима, претресали им џепове и оданде нешто вадили, затим су жртве ухватили за руке, или за ноге, те их бацали у Дунав, а многе који су били за ледене санте запели, те су чачкали гурали под лед у воду… Ово се дешавало баш око 12 сати пре подне. Када је било завршено бацање лешева у Дунав, видео сам још да су мађарски војници или жандарми лопатама бацали снег и чистили крваве трагове на оном месту убијања… Напомињем да је на Петроварадинској обали врло много света посматрало све оно што се дешавало на новосадској обали и сви су били узрујани и огорчени, па су дали многи изрази негодовања и осуде Мађара…«
Аутор: Звонимир Голубовић, Историјски музеј Војводине, Нови Сад, одломак из књиге „Рација у јужној Бачкој 1942. године“