Сведочења о убиствима на ШТРАНДУ – Милан Попов

Сведочења о убиствима на ШТРАНДУ – Милан Попов

Милан Попов, трговац из Новог Сада: „Трећи дан новосадске рације, беспримерног клања невиног становништва од стране мађарских окупаторских снага, тачно у подне ушли су у моју кућу у Новом Саду, Петра Зринског бр. 38 — 4 војника и жандарма… на улици су нас одмах опколили са пушкама на готовс неколико војника, отерали на ћошак улице Лазе Костића и футошке… На ово су почели да доводе разне људе, жене и децу са свих страна, тако да нас се искупило око 100 лица. Када се формирала група, пошто су претходно нека лица утоварили у камионе, официр је издао наређење… Онда су нас повели футошком улицом у Стрељачку, па затим у Железничку, па одање путем за „Штранд“. Када смо ишли путем према „Штранду“ до хотела „Српски Краљ“ било је мноштво војске поређане са обе стране пута до вијадукта, а и по творницама и на грађан Браће Крајачевића врло много… Док смо ми ишли ка „Штранду“ мимоишли су нас многи камиони са пуно мртвих. Ја сам видео мртве у камионима, а из камиона је цурила крв, а и било је смрзнуте крви на камионима… Када је поворка стигла до „Штранда“ на дунавској обали, нас су окренули леђима према кабинама „Штранда“, а лицем према граду. Ту смо онда чули пуцњаву. Док сам ја био тамо чуо сам од 70 до 100 плотуна. Ми смо стајали по четворо у реду. Када је на који ред дошао ред да уђе у „Штранд“ онда су терали тај ред, па се је после извесног времена чула пуцњава и страшни крикови очајника. Испред нас су стајали војници са пушкама на готовс, на свака два метра по један војник, а једно 10 метара испред нас. Редове људи су терали у „Штранд“, а при томе су пешке или камионима други стизали. Ми смо дошли на „Штранд“ у 1 сат после подне. Хладноћа је била ужасна. Војници су скакутали да би се угрејали, а ми смо многи скакутали и помицали и тако се помицали натраг од редова који су долазили на убијање. Нешто после три сата после подне стигао је један аутомобил и из њега искочио један официр, који је ушао у „Штранд“… Одмах затим је изашао из „Штранда“ и наредио да се ова колекција одведе у Дом Левенте. Онда нас је могло бити око 400 душа, који смо чекали на ред. Онда су нас уз оружану пратњу повели у град. Успут су убили три стара Јевреја који нису могли да иду даље. Сретали смо још групе које су водили на „Штранд“. Али те су се нама прикључивале одлазећи са нама у град… а када су дошли у Сомборел нас су у сали за вежбање, и морали смо да седнемо на под, а било нам је забрањено да се мичемо. Ту су нас чували жандарми. У 7 сати увече су нас одвели на легитимисање у другу салу пред неки одбор… Онда су од нас 9 особа које су нашли да су потпуно исправни, ослобођени као особе које немају никакве кривице. Остале су легитимисали, али се није знало шта је са њима било. Ја сам био један од девет лица која су исправни грађани. А они који су дигли руке у знак да су платили икс бона. Онда су нас после 9 сати пустили кућама…“

Аутор: Звонимир Голубовић, Историјски музеј Војводине, Нови Сад, одломак из књиге „Рација у јужној Бачкој 1942. године“