Сведочења о убиствима на ШТРАНДУ турског обавештајног официра

Сведочења о убиствима на ШТРАНДУ турског обавештајног официра

Ево шта је, 11. јуна 1943., обавештајни официр у Турској јавио Министарству војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије о убиствима на »Штранду«:

„Међу ’осуђеним’ било је и деце па чак и одојчади које су мајке до последњег даха чврсто држале да би их заштитиле од смрти и зиме, међутим војници за децу нису хтели да троше муницију, него су их на очиглед мајки набадали на бајонет и бацали под лед. Ова поворка ’осуђених’ постајала је све већа јер су жандарми и војници стално доводили нове жртве непосредно од њихових кућа и не доводећи их претходно у Соколски дом на ’суђење’. Срби и Хрвати са сремске обале беспомоћно су посматрали како крволочна мађарска солдатеска на до сада неввиђени и нечувени зверски начин убијају њихову браћу Србе — Бачване…

Призори који су се одигравали на ’Штранду’ за цело време били су страховити. Мајке су падале на голу своју децу и својим телима заклањале их од зиме и бајонета. Деца су врискала од зиме а не од страха од смрти, јер нису ни знала да ће бити убијена. Одрас­лија деца су се држала храбро, а тако исто и већина људи и жена. Само они слабији пуштали су велике крике бола што је целу атмос­феру чинило страховито тешком да су већина оних који су доцније пуштени, када је стрељање прекинуто — били полу-луди од ужасних призора.

Ваздухопловни пуковник у оставци Милорад Матијевић био је већ уведен на ’Штранд’ и требало је само неколико редова па да буде стрељан са својом ћерком од 17 година и женом — када је стрељање прекинуто. Поред њега је био и Попов Милан, трговац са супругом. Они су причали о хладном држању Срба и Јевреја до пред само стрељање. Међусобно су се опраштали док је ћерка пуковника Матијевића (Матијевића? ЗГ) причала вицеве на рачун Мађа­ра.

Најтежи су призори били када су родитељима убијали децу и кад мајке нису могле да угуше крикове бола и нису пуштале децу из загрљаја. Међутим мађарска солдатеска је намерно прво убијала децу на очи родитеља, уживајући садистички у њиховим крицима. Било је случајева да су и неколико редова одједном заједно излазили на стрељање вичући: ’Живео Краљ Петар — Живела Југосла­вија!„

”

Аутор: Звонимир Голубовић, Историјски музеј Војводине, Нови Сад, одломак из књиге „Рација у јужној Бачкој 1942. године“