
Сведочења о убиствима на Успенском гробљу – Ева Барфус
О томе шта се дешавало на Успенском гробљу говори неколико сведока.
Ева Стевана Барфус, Мађарица, са станом у Приморској 67, чији прозори гледају на Гробљанску улицу: »… 23. јануара… нешто после 9 часова пре подне видела сам како наоружани војници терају три добро обучена господина према гробљу, који су ми изгледали да су Јевреји. Убрзо се чула пуцњава, а чула се и раније тога дана. После сам видела да војници терају Ержику, тј. Пирику Пухалек… која је била удата за неког Србина, који је заједно са њом отеран према гробљу. Кроз кратко време опет се чула пуцњава. Затим сам видела Рајтерову ћерку са мужем… Када су стигли до гробља, чула сам како један војник командује на десно. Опет се чула пуцњава. Одмах сам мислила да се на гробљу убија. После сам видела 80 година старог Бредера и жену му исто тако стару… како их терају према гробљу, и једног елегантно обученог око 30 година старог Јевреја… Видела сам да су из Деакове улице на мртвачким носилима доносили лешеве на гробље, а из града су долазила кола на гробље пуна лешева…«¹⁷⁰
На гробљу су убијени гробар Јован Гонђа, његова супруга Љубица, ћерка од 9 година Марица и њихова гошћа од 14 година.
Аутор: Звонимир Голубовић, Историјски музеј Војводине, Нови Сад, одломак из књиге „Рација у јужној Бачкој 1942. године“