Сведочења о убиствима на Успенском гробљу – Јожеф Будаји

Сведочења о убиствима на Успенском гробљу – Јожеф Будаји

Јожеф Будаји, Мађар, станује у Косанчић Ивана бр. 4:
»23. јануара… око 1 час по подне видео сам на излазу наше куће, како 2 наоружана војника терају Јевреје и то Шенфелда… са његовом женом и сестром. Терали су их према Успенском гробљу и ја сам их пратио погледом. Кад су дошли до улаза и ушли у двориште пред кућу, војници су их све са леђа из пушке убили. Кад су војници отишли… ја сам… отишао на гробље… Тамо је било преко 100 лешева, сви побијени из пушке. Све је то лежало пред кућом и око гробљанске капеле. Видео сам и то, да су градска теретна кола носила из града лешеве, на колима су око биле даске, код седишта је био истакнут бели барјак са црвеним крстом, кола су ушла у гробље где су лешеви истоварени. Ова кола видео сам у два маха.«

Извештај контраобавештајца Краљевској влади у Лондону, 11. VI 1943. гласи:
»Госпођа Јелена Машић, по рођењу Мађарица, сада удата за Србина капетана Машића, непосредно после завршетка рације, тражећи своју пријатељицу и комшиницу удату за једног Јеврејина, отишла је на оближње српско Успенско гробље где је затекла 125 лешева, мушкараца, жена и деце, а међу њима нашла је и своју пријатељицу размрскане главе која је држала у наручју своје дете од неколико месеци.

Када је ујутру поново пошла госпођа Машић на гробље затекла је све лешеве голе, што значи да су у току ноћи опљачкани од стране мађарских солдатака и мештана. На многим лешевима прсти су били откинути као и уши због скидања прстена и вађења минђуша.«

Аутор: Звонимир Голубовић, Историјски музеј Војводине, Нови Сад, одломак из књиге „Рација у јужној Бачкој 1942. године“