Сведочења о убиствима У МИЛЕТИЋЕВОЈ УЛИЦИ – Ђорђе Т. Кода

Сведочења о убиствима У МИЛЕТИЋЕВОЈ УЛИЦИ – Ђорђе Т. Кода

Неколико изјава сведока о овим страхотама говоре следеће:

Ђорђе Т. Кода, са станом на углу улице Грчко-школске и Милетићеве:
»… На дан 23. јануара 1942. године налазио сам се у стану када сам око 1/2 10 часова пре подне изненада чуо пуцање у мојој улици. Одмах сам дошао до балкона и кроз завесу… приметио сам да су… у снегу лежала два леша. У једном сам лешу одмах препознао Чобанова, новинара. Није било прошло ни десет минута приметио сам да су војници у шлемовима дотерали нешто мало ближе мом стану око 10 људи, међу којима је било жена, деце и мушкараца одраслих. Постројили су их у један ред између тротоара улице (Милетићева) и наредили им да клекну. Жртве су клекле и у томе моменту војници у шлемовима иза њих припуцали су им у леђа. Видео сам да су све жртве пале на лице у снег. Неке нису показивале никакве знаке живота, док оне које су се још копрцале, војник им се приближио и са неколико метака дотукао. Нове жртве су тако све време пристизале све до 1/2 12 пре подне и стављане испред оних жртава, које су раније биле убијане. Догађало се је да је ред људи по кађака ишао од зида куће са једне стране до зида куће с друге стране. Увек је било само један ред. Напомињем да сам међу жртвама видео много мале деце. Међу жртвама сам препознао адвоката др Милоша Бокшана и његове две сестре, који су становали одмах преко пута од мене; инж. Николу Драгојлова, адв. Пају Гавриловића и брата му Милана Гавриловића, који су из друге улице били доведени овде да буду убијени. Такође сам препознао Ћурчића Пају Давидовца са супругом и два одрасла сина, који такође нису становали у Милетићевој улици. Драгојлова и браћу Гавриловић видео сам како су били терани преко лешева, који су већ целу улицу закрчили, док су именовани у ходу пазили да не би лешеве газили. Жртве су стојички подносили своју судбину, док сам приметио и чуо да је само једна служавка запомагала…

Пре него што су камионом дошли да однесу лешеве видео сам да су са лешева скидали војници чизме и бунде…«

Аутор: Звонимир Голубовић, Историјски музеј Војводине, Нови Сад, одломак из књиге „Рација у јужној Бачкој 1942. године“