Сведочења о убиствима У МИЛЕТИЋЕВОЈ УЛИЦИ – Др Војислав Дима

Сведочења о убиствима У МИЛЕТИЋЕВОЈ УЛИЦИ – Др Војислав Дима

Др Војислав Дима:
»Станујем у Милетићевој улици и то спрам самог угла одакле почиње Трифковићев трг… 23. јануара… приметио сам кроз прозор, на којем је ролетна била подигнута, како кроз нашу улицу мађарски жандарми и војници у кордону са једне и са друге стране терају средином улице — под пушком — масу цивилних грађана према Српској банци. Међу њима сам препознао др Балажа, адвоката, и његову супругу. Пошто владaм мађарским језиком, изненада сам чуо команду „лези доле“ и тада сам видео да су неки полегали на земљу након чега су их војници из пушака са леђа убијали. Видео сам да су тада поред осталих убијени једна жена која је у наручју носила једно мало дете док је друго повеће другом руком за руку држала, и то заједно са својом децом, једна стара жена, која се је за све време крстила, једна девојчица од својих 15 година као и један средовечан човек. Убијање се је догађало од краја куће Паје Јаковљевића (трећа од угла Милетићеве ул. и Трифковићевог трга) па до угла Милетићеве ул. — Трифковићев трг… Када је настала тишина, ја сам око једанаест чуо да је пред нашу кућу стао камион…«

Обавештајни официр југословенске краљевске војске у Турској, 11. VI 1943:
»У самој Милетићевој улици било је око 120 лешева. Гостионичари браћа Сава, Милан и сестра Зора Поповић изведени су на улицу па кад угледаше лешеве Милан се поколеба и на мађарском рече војницима ‘ја сам Мађар’ на што га један упита како се зовеш, а он рече Пап Михаљ и војник га пусти натраг док су његовог брата и сестру Зору убили на самој улици. Зора је цело време викала ‘Српкиња сам! Српкиња сам!!’«

Аутор: Звонимир Голубовић, Историјски музеј Војводине, Нови Сад, одломак из књиге „Рација у јужној Бачкој 1942. године“