Сведочења о убиствима У МИЛЕТИЋЕВОЈ УЛИЦИ – Сима Димитријевић

Сведочења о убиствима У МИЛЕТИЋЕВОЈ УЛИЦИ – Сима Димитријевић

Сима Димитријевић, са станом у Краља Петра I (сада Змај Јове Јовановића) 7:
»Трећи дан рације… пре подне око 9.30 часова чуо сам пуцање. Одмах сам погледао кроз прозор из моје собе, која даје директан изглед на Милетићеву улицу, отприлике две куће иза Српске банке д.д. и видео сам мање и веће војне и жандармеријске одреде како се крећу Милетићевом улицом у правцу Улице Краља Петра. Код крста испред Владичанског двора био је постављен митраљез са послугом, према Дунавској улици. На оба ћошка Милетићеве улице биле су постављене страже…

После су се чули учестали пуцњи. Погледао сам у Милетићеву улицу и опазио сам метеж војника, жандарма и грађана. Грађанска лица била су терана од војника и жандара према ћошку код Српске банке у Милетићевој улици.

… Тако сам видео на ћошку Српске банке како се поједини делови дебелог снега на улици црне. У први мах нисам знао од чега се црни снег. У то видим и пољску кухињу испред тог црнила на снегу, око које су се окупљали војници којима је дељен доручак или топли чај, не знам шта.

Када је кухиња отишла пуцање је настављено и видео сам једну све већу црну гомилу на снегу. Тројица су три војника из Дунавске улице пратили — терали испред себе два мушкарца и једну жену… до ћошка код Српске банке… где су их убили.

Тек око једног сата после подне поново сам прибрао снаге и видео сам на ћошку Српске банке једну гомилу лешева у којој је било најмање 100 лешева. Нешто после два сата стигли су на тај ћошак камиони…«

Аутор: Звонимир Голубовић, Историјски музеј Војводине, Нови Сад, одломак из књиге „Рација у јужној Бачкој 1942. године“