Сведочења о убиствима у Новосадској касарни током РАЦИЈЕ – Олга Иванчевић

Сведочења о убиствима у Новосадској касарни током РАЦИЈЕ – Олга Иванчевић

Олга Иванчевић, августовских дана 1991:
»На самом Житном тргу (сада Трг братства и јединства) живели су моји рођаци. Двадесеттрeћег јануара на ред су дошли и они. Након летимичних формалности око идентификације ухапсили су оба моја брата од ујака: Бранка и Александра Сланкаменца. Осећајући злу судбину која очекује његове синове ујак је понудио да уместо њих повeду њега што су чланови патроле одбили речима шта ћеш нам ти тако стар. Своју нечовечност и садизам показали су тиме што су једног од поменуте двојице убили пред кућом на очиглед оца и другог брата а његов леш одвукли улицом до касарне где су убили и другог брата, кога су успут читаво време тукли и малтретирали«.

Сведочења о убиствима у Новосадској касарни током РАЦИЈЕ – Ева Офнер

Поред споменутих и неспоменутих, у касарни су убијени и Михајловићи, два брата и сестра: Никола, академски сликар, Ђорђе, инжењер, Марија, професорка, затим Аполоњија Лауберт, професорка, Николина вереница; протојереј Миливој Поповић, члан Црквеног суда Епархије Бачке, доведен у мантији са крстом око врата из свога стана у улици Мушицкoj и јереј Вељко Зуцајић, протојереј богословије у Сремским Карловцима.
  Јереја Зуцајића су са групом грађана најпре сакупили на Житном тргу и одатле, под изговором да их воде на легитимисање, спровели до касарне. Схвативши где су и зашто доведени, Зуцајић је покушао на чистом мађарском језику да смири своје суграђане и себе. Када се уверио да је то безнадежно, клеко је то на ону сцену дочекана очевица тих збивања, једне Мађарице, забележио летописац Саборне цркве. Зуцајић је позвао присутне жртве да клекну и да се помоле Богу. У таквом положају стигла их је смрт из непријатељског оружја.

Аутор: Звонимир Голубовић, Историјски музеј Војводине, Нови Сад, одломак из књиге „Рација у јужној Бачкој 1942. године“