Сведочење проте Алимпија Поповића о РАЦИЈИ у Бачкој

Сведочење проте Алимпија Поповића о РАЦИЈИ у Бачкој

Прота Алимпије Поповић своја сећања на Рацију 1942. године започиње констатацијом да су мађарски злочини над српским становништвом отпочели још априла 1941. године убиствима у Сомбору, Сиригу и Новом Саду. Ти злочини су били систематски организовани пошто је становништво логорисано широм територије окупиране Бачке. Прве вести о Рацији до њега су стигле после божићних празника, испрва су изгледале невероватне и преувеличане, а са потврдом злочина међу Новосађане се увукао страх. На појутарје Светог Јована 21. јануара 1942. године започело је затварање становништва Новог Сада у њихове домове из којих се није смело изаћи.

Трећи дан Рације у Новом Саду прота Алимпије Поповић је затекао у парохијском дому, када су у њега упала два официра мађарске војске да би извршили претрес. Убрзо потом се појавио наредник мађарске жандармерије који је проти наредио да се јави у Футошку улицу. Док је ишао ка месту где је требало да се „легитимише” на улицама је среtaо Србе и Јевреје којима је такође било наређено да се јаве окупационим властима. У Футошкој улици је затекао камион и већи број хонведа, а после легитимисања одведен је у двориште куће која је некада припадала Кости Миросављевићу. У дворишту је било највише Јевреја, а од познатих личности овде су били доведени директор пиваре Дунавских Милe Станчић са супругом, као и бивши министар Светозар Станковић. Заједно са њима прота је укаран у камион, а током вожње у Поштанској улици било је лепљено на чијем подију је била велика рана из које је крв липтала у млазевима. По довођењу у двориште Соколског дома где је била група људи бицаја звуком музике у позоришној дворани.

Прота Алимпије Поповић и Светозар Станковић су овде срели Милана Л. Поповића који их је питао шта они раде ту, али се убрзо изгубио. У предворју су се налазили столови где су под надзором мађарског мајора Куна од заточеника одузимана сва документа. Атмосфера у сали је одишавала тешком неизвесношћу, а у шапатима се могло чути само: „С нама неће бити добро”. Око десет сати увече један мађарски официр је свима присутнима објавио како се Рација обуставља, као и да су сви захваљујући милости адмирала Миклоша Хортија слободни да иду својим кућама.

(Поповић 2017: 306–313)

Зборник радова, Матица српска, 80 ГOДИНA OД ПOГРOMA У ВEЛИКOJ РAЦИJИ КОРАК ДАЉЕ КА ЗАЈЕДНИЧКОЈ БУДУЋНОСТИ