
Свештеномученик Бранко Вакањац (1896–1942), парох прве парохије у Чуругу
Рођен је 20. августа 1896. године у Поповцу у Барањи. Основну школу и осам разреда гимназије завршио је у Осијеку, 1915. године, а Богословију у Сремским Карловцима, 1919. године. Богословски факултет у Београду завршио је 1923. године и затим је постављен за суплента у Богословији у Сремским Карловцима. Примио је свештенички чин 1926. године и постављен је за пароха прве чурушке парохије.
Када је у новембру 1941. године од српске православне црквене општине у Суботици добио молбу да се у Чуругу сместе деца интернираца која су се налазила по логорима, јереј Бранко је отишао у општинско начелство да упита да ли се за то може добити дозвола од окупаторских власти. Тамо се затекао и срески начелник Бела Вуковари, који му је на ову молбу одговорио следећим речима:
„И ви, попови српски, прижељкујете Русију. Запамтите добро да ћете дочекати у најскоријој будућности да ће у Чуругу бити подигнута вешала за Србе, на којима ћете и ви висити.” Ова претња се обистинила у јануару 1942. године, када је отац Бранко убијен у такозваној Рацији, поделивши тако судбину са осталим чурушким мученицима.
Одломак из књиге „Свети мученици Бачки“