
Свештеномученик Георгије Парабућски (1891–1942), парох титeлски
Рођен је 6. маја 1891. године у Ђурђеву, у сиромашној паорској породици. Отац му се звао Стеван. Основну школу је учио у родном месту, а у Великој српској православној гимназији у Новом Саду је матурирао 1910. године. Богословију је успешно завршио у Сремским Карловцима. Положио је испит за професора-катихету, а у Бечу је дипломирао на Философском факултету. После Великог рата, дипломирао је и на Правном факултету у Суботици.
Оженио се Милицом Радованов из Старог Врбаса, 1916. године, а исте године је рукоположен у Сремским Карловцима за презвитера. Као питомац Богословије био је обавезан да служи у Горњокарловачкој дијецези, али је, захваљујући својим високим квалификацијама и способностима, добио парохију у Тителу. Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве упутио га је 1927. године на факултет у Стразбуру, ради богословског усавршавања и дијалога са другим хришћанским Црквама.
Дужност катихете и наставника у титeлској школи обављао је у периоду од 1928. до 1932. године. Уживао је велики углед међу парохијанима у Тителу и на парламентарним изборима 1931. године изабран је за народног посланика за Тителски срез. Био је веома активан у друштвено-политичком животу у Шајкашкој. За народног посланика у Народној скупштини Краљевине Југославије изабран је, 1935. године, са листе Удружене опозиције. Бавио се књижевношћу, а био је познат и као одличан појац и познавалац црквене музике. Написао је неколико књига и издао их о своме трошку, а најпознатије су: „Пут новоме животу”, „Са царских двери сеоскога храма”, „Ликови светитеља” и „Раскрсница живота”.
За време мађарске окупације прото Георгије је убијен у злочиначкој Рацији у Тителу, спроведеној трећег дана Божића 1942. године. Злочинци су њега и педесет других недужних жртава у Тителу претходно бесомучно ударали ногама и пендрецима по свим деловима тела и на страховитој хладноћи поливали водом, да би их, потом, убили митраљеском ватром.
Одломак из књиге „Свети мученици Бачки“