
Свештеномученик Миливој Поповић (1878–1942), пензионисани члан Црквеног суда у Новом Саду
Рођен је у чиновничкој породици у Старим Шовама. Завршио је осам разреда гимназије са испитом зрелости у Новом Саду и Богословију у Сремским Карловцима. Служио је као парох у Санађу (Банат), а када је остао удов, прешао је у црквенојерархијску службу, заузимајући положај конзисторијског бележника, референта и члана Црквеног суда Епархије бачке. Окупацију земље, у априлу 1941. године, дочекао је у Новом Саду, куда је дошао из Будимпеште са лечења.
Убијен је последњег дана Новосадске рације, 23. јануара 1942. године, у касарни Краља Петра Првог, у данашњој улици Војводе Бојовића (раније Ивана Милутиновића), куда је, према Летопису саборне цркве у Новом Саду, доведен из свога стана у улици Лукијана Мушицког, чино (како доликује) обучен у мантију, са златним крстом око врата, а затим је његово честно тело бачено под лед Дунава.
Одломак из књиге „Свети мученици Бачки“