Свештеномученик Милош Катић (1874–1942), парох прве парохије у Жабљу и архијерејски намесник жабаљски

Свештеномученик Милош Катић (1874–1942), парох прве парохије у Жабљу и архијерејски намесник жабаљски

Рођен је 12. маја 1874. године у Чуругу, где је завршио основну школу. Осам разреда гимназије са испитом зрелости завршио је у Новом Саду, 1895. године, а Богословију у Задру 1899. године. Рукоположен је за свештеника 3. јуна 1901. године и одмах постављен за капелана у Жабљу, где је касније утврђен за сталног пароха. За окружног протопрезвитера постављен је 1925. године, а нешто касније именован за архијерејског намесника жабаљског.

За свој културно-просветни рад одликован је орденом Светог Саве, орденом Белог орла и орденом Југословенске круне IV реда. На листи Народне радикалне странке за Жабаљски округ три пута је биран за посланика парламента Краљевине СХС (1923, 1925, 1927). После Шестојануарске диктатуре прихватио је политичке идеје тадашње власти и учествовао на митинзима по селима Жабаљског среза, агитујући за ново устројство земље.

На изборима за парламент 1931. године, поново је био посланик на владином листу. После окупације 1941. године, мађарске власти су га једно време држале под жандармеријским надзором, а приликом Рације, о Божићу 1942. године, изведен је на Тису и убијен, заједно са многим виђенијим грађанима Шајкашке.

О мученичкој кончини жабаљских свештеника, остао је сачуван запис:

„У Жабљу је такође извршен масовни покољ. Ту су Срби довођени на жабаљску скелу. Прво су морали у једном магацину скинути одело и онако голи, само са доњим вешом, па и без њега, по незапамћеној зими одвођени су до једног стровања који их је ударао чекићем по глава, па их онда полуживе бацао под лед. Било је случајева да људи пробадани бајонетима и бацани у Тису. Мајке су натериване да саме својим рукама бацају своју децу под лед. Оне који су били убијени на обали сами Срби морали су пренети и гурнути под лед, да би затим и они били убијени. У Жабљу су убијени, поред многих других, и Милош Катић, прота, Живанов Георгије и Чеда Еремић, свештеник.”

Одломак из књиге „Свети мученици Бачки“