
Свештеномученик Стеван Иванчевић (1887–1942), новосадски катихета
Рођен је у Новом Саду, 20. септембра 1887. године, где је завршио основну школу и гимназију са испитом зрелости. Учитељску школу је завршио у Сомбору, 1906. године. Био је учитељ у Котору и Ковину, а касније, 1914. године, уписао се у Богословију у Сремским Карловцима, коју је са успехом завршио. Као свештеник служио је у Барјаду (Барања) до 1919. године, када је прешао у Вилово (Бачка), где је остао до 1926. године. Затим је био вероучитељ у Новом Саду. Био је врло музикалан и са успехом је водио хорове у учитељској и грађанској школи.
Прота Стеван је убијен последњег дана крвавe тродневне Новосадске рације, 23. јануара 1942. године, заједно са супругом, сином, ћерком и зетом. У летопису саборне цркве остао је запис:
„Изгледа да су убијени дум-дум мецима, јер су на поду, зидовима и креветима нађена искидана и запаљена парчад тела… Вероватно су их боли бајонетима јер је паркет био избоден. Те рупе и данас постоје. Тепих је био натопљен крвљу. На креветима и поду нађене су мађарске књиге и лична документа. Вероватно је да се приказом тих докумената покојни прота хтео спасти, али, нажалост, без успеха. Лешеви су им однети и вероватно бачени у Дунав.”
Одломак из књиге „Свети мученици Бачки“