Свештеномученик Василије Стојадиновић (1861–1941), умировљени свештеник у Чуругу

Свештеномученик Василије Стојадиновић (1861–1941), умировљени свештеник у Чуругу

По уласку мађарске војске у Чуруг, 14. априла 1941. године, проту је, као аустроугарског таоца из Великог рата, на вечери са мађарским официрима, у кући Јаноша Ковача, пријавио Дуп Балинт, римокатолички жупник из Чуруга, који је по завршетку рата због доказаних ратних злочина осуђен на смрт стрељањем. Прота Василије је раније тога дана био код овог жупника са молбом да интервенише код власти да буде пуштен његов син Милош, као и Боривоје Николић, брат његове снаје Јулке, и сви Срби ухапшени приликом инсцениране тобожње побуне српског становништва због уласка мађарске војске у Чуруг и убиства неколико Срба.

Већ сутрадан, у зору 15. априла 1941. године, мађарски војници, предвођени потпоручником бароном Инкаијем, дошли су у двориште проте Василија Стојадиновића, све укућане подигли из постеља и истерали их ван куће. У дому старог проте Василија (81) тада су се, поред протинице Јованке, сина Милоша и кћерке Маре, поводом васкршњих празника, затекли и гости из Сомбора: протина схана Јулка са децом (Олга 7, Мара 10 и Љубица 11) и братом Боривојем Николићем.

Према још увек живом предању у Чуругу, војници су проту истерали у двориште и оптужили га да скрива комунисте, што је старац одлучно негирао. У току преметачине куће и подрума, оца Василија су ударали кундацима, тако да је непрестано посртао и падао.

У једном тренутку је протина кћерка Мара на мађарском језику упитала војнике: „Зашто нам ово радите?“ Надобудни официр јој је уместо одговора ударио шамар од којег је пала. Када се придигла, узвратила је шамар злотвору, а он ју је одмах убио из већ репетираног пиштоља. је одмах убио из већ репетираног пиштоља. Још у свесном стању, лежећи у локви сопствене крви, Мара се поново обратила свом џелату: „Још један, молим!“ Официр је одмах у њу испалио и други метак и са презиром је упитао: „Хоћеш ли још један?“ Девојка је тихим гласом, одговорила је: „Да, молим!“ Тада је крвник у Мару испалио и трећи, смртоносни хитац. Проту Василија и његове укућане су са осталим ухапшенима из суседства – око четрдесетак људи – повели према општине и школи. Тамо је стрељан, прислоњен уза зид школе, окренут главом на доле, тачно испод спомен-плоче великом Чуружанину Лазару Пачуу, лекару, истакнутом радикалу и министру финансија Краљевине Србије. У Чурушкој рацији 1942. године убијен је и протин син Милош.

Одломак из књиге „Свети мученици Бачки“, Беседа