Свештеномученик Вељко Зуцајић (1906–1942), професор карловачке Богословије
Рођен је у Сентандреји, 6. септембра 1906. године. Завршио је четири разреда гимназије и Богословију у Сремским Карловцима, 1928. године. Богословски факултет је завршио у Београду, 1934. године. Постављен је за суплента Богословије у Призрену, а затим у Сремским Карловцима. На почетку рата прешао је са супругом у Нови Сад.
Свештеник Вељко убијен је трећег дана злочиначке Рације, 23. јануара 1942. године. Новосадски прота Теодор Милић, парох саборне цркве, после рата је сведочио:
„Читавa два дана лежали су лешеви убијених по новосадским улицама, јер је убијање и харање мученичког Новог Сада трајало пуна три дана.”
О мученичкој смрти оца Вељка остао је запис у Летопису новосадске саборне цркве:
„Дана 23. јануара 1942. године, ујутру, око осам часова, изведен је из куће Сава Керац и негов зат јереј Вељко Зуцајић, професор Богословије у Сремским Карловцима, са образложењем да иду на легитимисање. Спроведени су на трг код ваге – кантара, где су дотеране и остале жртве са трга и из Руменачке улице, а одатле, сви заједно, пред војну касарну у улици Ивана Милутиновића (раније касарну Краља Петра Првог), где су стрељани. Мислећи да се заиста ради само о легитимисању, јереј Вељко, пошто је знао перфектно мађарски, молио је да сви из групе буду враћени кућама јер су честити грађани за које он гарантује. Интервенција није помогла. Кад је видео да ће сви бити убијени, позвао је све жртве да клекну и помоле се Богу, што су сви прихватили. Док су клечали на молитви, убијени су. Јереј Вељко је први убијен. Призор убијања је посматрала једна Мађарица из свог стана и касније о њему испричала удови покојног јереја Вељка.“
Одломак из књиге „Свети мученици Бачки“
Свештеномученик Вељко Зуцајић (1906–1942), професор карловачке Богословије
Рођен је у Сентандреји, 6. септембра 1906. године. Завршио
