Тајни планови, сабирни логори и преко судство: механизми окупационе репресије 1941. године

Тајни планови, сабирни логори и преко судство: механизми окупационе репресије 1941. године

Ради „веће објективности“ ангажоване су услуге „поузданог локалног становништва“. Тако су у данима после уласка трупа, нарочито у градовима, велику улогу добили такозвани одбори петорице и десеторице. У Сомбору је, на пример, војни управник града, генерал Агоштон Сендреји, поверио Леву Деаку, будућем бачко-бодрошком жупану, задатак да организује „одбор петорице“. И ту и другде основни задатак тих тела био је да војним властима достављају податке о поузданости појединаца, односно о томе како се ко у југословенско време односио према Мађарима. Сличну улогу играо је и Савез мађарске културе у Југославији којим је руководио Ђула Крамер, касније преименован у Јужновојвођански мађарски културно-просветни савез. ДМКСЗ је, потиснувши кратковеке „одборе петорице“, стекао монопол у издавању такозваних потврда лојалности, које су биле предуслов, на пример, за попуњавање јавних служби, стицање држављанства, али су уједно могле и да „отворе врата“ интернационим логорима.Као „крајње средство“ могло се применити и пражњење појединих села. „У таквим случајевима становништво треба изместити на отворено место удаљеније од насеља — гласи упутство — опколити га војном силом (пушкомитраљезима и митраљезима) и држати заједно неколико дана, чак и без хране и воде. Ни масовне интернације не треба да се устежемо. У случају пражњења места — према прописима — мађарске, немачке и поуздане припаднике других народности (нејевреје) треба третирати различито и одмах их пустити да се врате у насеље.“ Код непоузданих народности, то јест Срба, обзир се могао имати само према старима, „несумњиво тешким болесницима“ и малој деци.⁴⁶ Са дејством од 15. априла, Верт је на повраћеним територијама увео преко судство. Према томе, цивилно лице могло је бити осуђено на смрт вешањем ако се прогласи кривим за убиство, намерно лишавање живота, израду, израду по налогу, набавку, набавку по налогу, држање или држање по налогу експлозивних средстава, оружано насиље према властима, увреду величанства, побуну и слична кривична дела.Команданти пацификационих зона сачинили су прецизан план спровођења акције, коју су морали да окончају у року од три до пет дана. Спроведена је и „темељна“ извидница, која је, поред теренског извиђања, пре свега, а понегде и искључиво, значила испитивање „поузданог“ становништва. Пошто су страховали од побуна и масовних бекстава, све је припремано уз најстрожу тајност. Чак ни „најпоузданији“ грађани нису смели да сазнају циљ припрема и прикупљања података, а ни војнички састав и нижа команда нису били обавештавани више од „најнужнијег“.Поуке из хаоса првих дана након уласка довеле су и до израде плана сарадње по јединицама, као и до организације несметаног транспорта снабдевања. Одређено је место привремених сабирних логора по зонама и обезбеђено је чување заробљеника и заплењеног ратног материјала. Такви привремени сабирни логори подигнути су у Новом Саду, Суботици, Бачкој Тополи, Сомбору, Оџацима и др.

Извор: adattar.vmmi.org

Превод са мађарског редакција портала novosadskaracija.com