Видели смо убијену девојчицу од десет година: немачко сведочење које руши лажи о рацији у Новом Саду

Видели смо убијену девојчицу од десет година: немачко сведочење које руши лажи о рацији у Новом Саду

И Фекетехалми-Цајднер и Граши били су незадовољни резултатима првог дана акције и то су јасно ставили до знања јединицама које су вршиле рацију. Граши је чак наредио Мартону Зелдију да митраљирају улице и да схвате да се овде „не ради о провери докумената, већ о одмазди“. „Први званични погром“, како је рацију назвао Бајчи-Жилински, настављен је у духу те наредбе. Збирни извештај Генералштаба од 23. јануара већ је бележио следеће: „Досадашњи резултат новосадског чишћења износи 3500 лица… У граду је мир, само је у приобаљу Дунава било пуцњаве… Супротно гласинама, није било насиља над децом… Расположење трупа је одлично.“

Сведочанство о првом званичном погрому у Новом Саду

Основаност тих „гласина“ потврђује и писмо жупана Фернбаха од 23. јануара упућено Грашију, у којем је навео да су у једној улици, заједно са градоначелником Миклошем Нађом, видели тело девојчице старе око десет година.

Иако је Шомбатхељи већ 22. јануара телеграмом наредио Фекетехалми-Цајднеру да обустави злостављања (не и саму рацију), одмазда и погубљења невиних људи настављени су и 23. јануара.

Карл Зевин, вођа немачке народносне групе у Новом Саду, у извештају упућеном немачком Министарству спољних послова, поводом догађаја последњег дана, између осталог је написао: „На улици сам видео војну патролу од око шест војника и једног жандарма. Нешто касније патрола је из куће извела седамдесетогодишњи брачни пар… Пратио сам их погледом и видео да су два војника, на око десет корака од моје куће, у ходу, без наређења, отворила ватру на њих с леђа. Војници су прекорачили тела и наставили свој пут.“

Грашија је 23. јануара увече посетила делегација на челу са градоначелником Нађом, која је снажно захтевала обуставу рације. Неколико сати касније градски командант је претећим прогласом обавестио становништво да се акција обуставља. Нагласио је да се „тешко“ одлучио на брзо укидање војних мера и запретио граду да ће „мир“ трајати само док „не опали прва непријатељски усмерена пушка или док не буде откривена нова партизанска или друга антидржавна завера“. Признао је да је било и невиних жртава, али је одговорност пребацио на „неодговорне и побуњеничке елементе“ који су, како је навео, напали војску током вршења њене дужности.

Фекетехалми-Цајднер је 24. јануара издао упутства за обуставу деловања јединица јавне безбедности. Према томе, „пацификациона операција“ требало је да се заврши постепено, а не нагло.

Тако је након масакра у Шајкашкој и Новом Саду уследила рација у Бечеју и Србобрану. Тада, међутим, лица осумњичена за сарадњу са партизанима више нису погубљивана, већ су делом предавана жандармерији и контраобавештајним службама, а већина је интернирана.

Шомбатхељи је 30. јануара наредио завршетак рације у јужној Бачкој.

Извор: adattar.vmmi.org

Превод са мађарског редакција портала novosadskaracija.com