За почетак покоља у Бачкој искоришћен је случајни сукоб Шајкашког партизанског и мађарског извиђачког одреда

За почетак покоља у Бачкој искоришћен је случајни сукоб Шајкашког партизанског и мађарског извиђачког одреда

За почетак покоља у јужној Бачкој искоришћен је случајни сусрет и сукоб мађарског извиђачког одреда са припадницима Шајкашког партизанског одреда на Пустајићевом салашу у околини Жабља. Нападом на слабо наоружане припаднике Шајкашког одреда, окупаторска војска га је брзо разбила и нанела му тешке губитке. Ово је зликовцима био довољан повод да покрену такозвану Рацију, у којој ће, на најмонструознији начин, живот изгубити неколико хиљада недужних цивила, Срба, Јевреја и Рома.

Крвава Рација је започета у Чуругу, 4. јануара 1942. године, и тако је ово питомо бачко село на обали Тисе постало симбол страдања и етничког чишћења Срба и Јевреја у Бачкој, као што су то Јасеновац и Пребиловци у Независној Држави Хрватској. Кроз брутално страдање Чуружана може се, у великој мери, сагледати целокупан процес етничког чишћења Бачке од Срба и Јевреја.

Чуруг и суседни Жабаљ, нису само места где је настављен погром из 1941. године, односно где је 1942. године започет његов други чин, под еуфемистичким називом Рација, него и места у којима су примењиване, па касније у другим селима и градовима пресликавaне ужасне, свирепе, окрутне и чудовишне методе мучења, касапљења и помахниталог убијања недужних људи и великог броја деце свих узраста, чак и оне у мајчинским утробама. За извршење злочина, зверска убијања секирама, ножевима, цепаницама, левчама и другим хладним оружјем, сакаћења, силовања девојака и жена, масакрирања тела, бацања под лед Тисе и, касније, Дунава и многа друга мучења несхватљива људском разуму, пљачку имовине и изнуђивање новца за откуп живота, употребљене су војно-полицијске снаге, а у великој мери и локално мађарско и немачко становништво, које је преко ноћи наоружано и постављено за представнике нове власти и чуваре новог поретка.

Тако су тих ледених јануарских дана, на преко двадесет степени испод нуле, широм јужне Бачке: у Шајкашкој, Новом Саду, Темерину, Србобрану и Бечеју, на најсвирепији начин убијени и под лед Дунава и Тисе бачени (неки су још били живи) Срби, Јевреји и Роми. У појединачним случајевима су страдали и недужни Русини, Руси, Чеси, Словаци, Хрвати, Немци, Мађари и други, међутим, они нису систематски убијани и другим хладним оружјем, сакаћења, силовања девојака и жена, масакрирања тела, бацања под лед Тисе и, касније, Дунава и многа друга мучења несхватљива људском разуму, пљачку имовине и изнуђивање новца за откуп живота, употребљене су војно-полицијске снаге, а у великој мери и локално мађарско и немачко становништво, које је преко ноћи наоружано и постављено за представнике нове власти и чуваре новог поретка.

Тако су тих ледених јануарских дана, на преко двадесет степени испод нуле, широм јужне Бачке: у Шајкашкој, Новом Саду, Темерину, Србобрану и Бечеју, на најсвирепији начин убијени и под лед Дунава и Тисе бачени (неки су још били живи) Срби, Јевреји и Роми. У појединачним случајевима су страдали и недужни Русини, Руси, Чеси, Словаци, Хрвати, Немци, Мађари и други, међутим, они нису систематски убијани као припадници одређеног народа или вере, него услед сплета разних несрећних околности. Неки су постали жртве пљачкашких хорди, а неки су, храбро остајући уз своје суседе и пријатеље, убијани на лицу места или заједно са њима одвођени на губилиште и бацани под лед.

Ово показују и спискови познатих жртава који нису потпуни и вероватно никада неће ни бити коначни, али је јасно да су злочини најчешће вршени у местима у којима су већинско становништво били Срби. У погрому нису страдали припадници (било које политичке или паравојних одреда, или само политички правци свега, обичан свет: учитељи, лекари, свештеници, адвокати, занатлије, паори и други.

Одломак из књиге „СПОМЕНИЦА ПОГРОМА У БАЧКОЈ 1941./42. ГОДИНЕ“