ЖИВОТНИ УСЛОВИ У ЛОГОРУ У ШАРВАРУ
Када су први Срби из Бачке стигли у шарварски логор јуна 1941. године, у њему се налазило свега неколико Пољака. Међу њима су била и три лекара. Када су они сазнали да Мађари у логор догоне и српске колонисте из Бачке, одлучили су да остану у логору још неко време да би Србима логорашима пружили лекарску помоћ, пошто су били веома угрожени са децом. То су били др Станислав Цохрженски, др Боженевски и др Тадеуш Вохл. Због толике жртвене помоћи и љубави, остали су сви у најлепшем сећању тих ојађених Срба логорaша.⁶⁸ Овај се логор, као напред рекосмо, називао „Мађарско-краљевски логор”. У његовој средини налазила се управна зграда. У другим зградама била је смештена стража и војска за обезбеђивање логора, затим барака у којој се налазила кухиња. У кругу је било девет фабричких хала у којима су били смештени логорaши. Хале су грађене од бетонских блокова, са подом од бетона и кровом застакљеним ради светлости, јер није било нормалних прозора.
У тај нељудски простор, или бараку, сабијано је и по хиљаду и више логораша, по породицама, некад мање, некад више, у трошне, склепане дрвене кревете широке свега четрдесет сантиметара, као у неком огромном кавезу или голубарнику. Људи су морали да се увлаче на те лежаје као некакве птице и животиње. Овако нељудски, понижавајући услови само су повећавали патње логораша и усмрћивали их. У исто време, ти услови откривали су зверски сурову и злочиначку душу оних који су их тако, ничим заслужено, мучили. О томе сведоче преживели сведоци, многе фотографије и безброј крстова на шарварском гробљу, али и ван гробља, на безброј необележених гробова.
Тај неупотребљиви фабрички комплекс зграда некадашње свиларе постаје смештај за логораше. Док су у њему били пољски војници, сматран је функционалним и уређеним. Међутим, он је временом толико пропао и оронуо да је стално прокишњавао, те је вода заливала под и сламу под креветима, која је почињала да труне. Влага, прљавштина, буве, ваши, болести, па и смрт, у логору су због тога царевали.
Архимандрит Јован Радосављевић, РАЦИЈА И ЛОГОРИ У БАЧКОЈ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА



