Протеривање и припреме за отварање логора за Србе са простора окупирање Бачке

Протеривање и припреме за отварање логора за Србе са простора окупирање Бачке

Мере за отварање логора предузете су одмах по доласку окупаторских трупа. Командант 3 (јужне) армије Елемер Горонди Новак 21. априла 1941. упутио је Команди 5. корпуса поверљиву наредбу којом захтева хитно извиђање терена и испитивање услова за формирање логора за интернирце. У истом документу Горонди најављује нову хитну наредбу за масовно интернирање особа опасних по јавни ред и безбедност, а то Срба, Јевреја, лица усељених после 31. октобра 1918. године на ослобођену територију, затим особа штетних по државну безбедност и у војном погледу.

Четири дана касније, 25. априла 1941, војно заповедништво у Новом Саду, на мађарском, немачком и српскохрватском језику, издаје наредбу следеће садржине:

1. Сва она лица српске, босанске, црногорске итд. те циганске народности, надаље Јевреји, који пре 31. октобра 1918. године нису имали општински завичајност на подручју Велике Мађарске (без Хрватске), а нису ни потомци оваквих лица, тј. усељеници или колонисти, дужни су напустити подручје Државе у року од три дана почевши од 28-ог о. м. од 0 сати.

На исељење обавезни могу собом понети — осим драгоцености — опреме покретности којe собом могу однети, надаље онолико готовог новца колико је потребан за покриће најнужнијих издатака насталих са исељењем.

Свак исељеник дужан је држати се путног правца у Србију преко Петроварадина, те подручје Хрватске преко Митровице напустити за један дан…
Оне који својој горњој дужности — ма из ког разлога — не удовоље, одстраниће браћилалном силом, у ком случају губе ова лица, поред других казни, и овом наредбом њима осигуране погодности.

2. Сваки усељеник друге народности дужан је у времену од 1. до 10. маја пријавити се лично код увиђајског одељења мад. краљ. полиције.

Међутим, средином маја 1941. министарству унутрашњих послова било је извештено да се немачке власти у Србији и у Хрватској енергично противе даљем доласку становништва протераног из Мађарске, јер ни прехрамбени, ни други услови нису били повољни за смештај нових људи. Овај протест није био неоснован јер су мађарски окупатори планирали да из Бачке протерају чак 150.000 Срба!

После овог захтева немачких власти, уследиле су наредбе војно-управних власти којима се, до даљег, обуставља било какво протеривање на територију Хрватске, односно Србије. Тражећи пута и начина како да спроведе у живот своју намеру, пештанска влада скројила је нов план. Питање даље судбине лица обухваћених првом наредбом о протеривању (колонисти и др.) решено је њиховим затварањем у логоре а касније њиховим интернирањем у логоре у унутрашњости Мађарске.

За хиљаде и хиљаде колониста почела је права голгота! Ево како су се ствари даље развијале. Крајем априла 1941, вероватно 28. априла, на салаш Радивоја Ковачевића у делу атара села Бегеч, званог „Визић“, дошла је мађарска војска и наредила да се сала́ш има испразнити у року од два сата. Истога дана у згради Окружног суда у Новом Саду међу затвореницима извршена је селекција на три групе: лица која се пуштају својим кућама, лица за пребацивање у Србију и група која је имала бити интернирана у новоформирани логор „Визић“. Претходног дана издвојени су затвореници који су касније стрељани.

Извор: Мила Чобански, Звонимир Голубовић: Нови Сад у рату и револуцији, 1941-1945