Масовни погром у Новом Саду није могао бити заташкан зато су окупационе власти покушале да негирају невине жртве

Масовни погром у Новом Саду није могао бити заташкан зато су окупационе власти покушале да негирају невине жртве

Овај масовни погром није било могуће држати у тајности, ма колико се Feketehalmy-Czeydner Ferenc и његови сарадници трудили да град потпуно изолују од спољног света. Док је рација још увек трајала, вест о њој почела је да се шири широм земље.

Због тога је Szombathelyi Ferenc 22. јануара увече наредио Фекетехалми-Цајднеру да одмах обустави свако даље крвопролиће. Као што је познато, Фекетехалми-Цајднер је одлучно негирао да је новосадска рација однела и невине жртве.

Тек 23. јануара увече обуставио је рацију, а та одлука је објављена грађанима Новог Сада новим плакатима постављеним по градским улицама.

„Грађани Новог Сада!

Градоначелник града, на челу са представницима грађанства, посетио ме је 23. јануара увече и замолио да, по окончању истражних радњи које нам је наложила краљевска мађарска влада ради откривања комунистичких партизана и других елемената удружених са непријатељима мађарске државе, што пре успоставим мир у граду.

Иако су током овог тродневног претреса — који нам није био ни по вољи ни у складу са мађарским духом — неодговорни и побуњенички елементи у најмање 30–40 случајева пуцали на наше војнике и жандарме или бацали ручне бомбе на њих, услед чега је више њих рањено, одлучио сам да од 23. јануара у 21 час укинем даље војне мере према становништву.

Тешко сам се одлучио на овако брзо укидање војних мера, али верујући у озбиљност и родољубље становника Новог Сада, учинио сам то у нади да ће добронамерност војске бити узвраћена истом мером од стране грађана, те да ће се поново успоставити мирно заједничко живљење, какво сви желимо.

Међутим, упозоравам све становнике града да ћу овај мир моћи да одржим само док се не испали ниједан метак против нас, односно док ми не буде дојављена било каква нова завера партизана или других антидржавних елемената против мађарске државе. Уколико би се то догодило, мир у граду поново би био нарушен.

Ако би и једном припаднику војске или жандармерије, са непријатељском намером, била повређена и длака с главе, над таоцима које сам регистровао у Новом Саду биће извршена двадесетострука одмазда, уколико се починилац не пронађе.

Ако се починилац пронађе, биће одмах осуђен на смрт преког суда.

Исто тако, преком суду и смртној казни подлеже свако ко је комуниста, или је удружен са непријатељима, или скрива оружје и војни материјал, или о томе има сазнања а не пријави их одмах.

У току досадашњих истражних радњи било је и невиних жртава. Због тога нико не треба да окривљује војску. Одговорност сноси сваки онај ко је оружјем напао војску током извршења њене дужности.“

Током провера идентитета и истрага, услед велике гужве код истражних органа, заостали су предмети и новац који припадају лицима која су пуштена на слободу, али чији власници нису могли бити утврђени.

Због тога се позивају сви који су на тај начин претрпели штету да у року од 48 сати пријаве своја потраживања градској полицијској управи, уз тачан опис имовине, како би она могла бити враћена законитим власницима.

Вредности за које се нико не јави биће одузете у корист државе и употребљене за помоћ сиромашнима.

Нови Сад, 23. јануар 1942.
Команда војног гарнизона

Извор: adattar.vmmi.org

Превод са мађарског редакција сајта Новосадска рација