Током извиђања жандармерије уврђено је да нико није пуцао, ипак РАЦИЈА је покренута

Током извиђања жандармерије уврђено је да нико није пуцао, ипак РАЦИЈА је покренута

Почетком јануара 1942. јављено је да се у атару Жабља окупља партизанска група од око тридесет људи. Новосадски жандармеријски потпуковник наредио је оружано извиђање. У сукобу је погинуло 14 лица.

Оптужени се у том тренутку налазио на одмору у Матри, али га је прекинуо и 6. јануара се вратио, одмах отишавши у Жабаљ. Тамо му је саопштено да су војна појачања већ стигла и да се акција „чишћења“ одвија без сметњи.

Након тога обишао је затворенике окупљене у општинској згради, којих је било око 80–100, и могао је видети да је међу њима много претучених људи. После обиласка изјавио је: „У реду, добар посао сте обавили, само тако наставите.“

Затим је наставио обилазак других места све до Титела. Свуда је давао наређења за оштру одмазду и говорио да треба истребити све који су учествовали у таквим делима. „Показаћу Србима да ће сада платити“, говорио је, између осталог.

Током тог обиласка нигде нико није пуцао на њега — што је утврђено и на суду.

Операције „чишћења“ спровођене су тако што су војне јединице опкољавале насеља, а патроле су ишле од куће до куће. Свако са српским именом био је упућиван у општинску зграду ради „идентификације“. Становништво је, поступајући по наређењима, долазило добровољно, где су сумњиви сакупљани и потом одвођени на обалу Дунава или Тисе, где су стрељани.

Посебно тежак случај догодио се у Чуругу, око 12 километара од Жабља, где је командант био Степан Ласло. Тамо су људи затворени у амбаре, општинску салу и једну школу. У амбарима су били нагурани мушкарци, жене и деца. У једном тренутку стража је отворила ватру митраљезом, која се проширила и на други амбар.

Степан Ласло је покушао да обустави паљбу и затражио инструкције од Деака Ласла, али је добио одговор да поступи по већ издатом наређењу. Вративши се, наредио је да се преживели ликвидирају. У том догађају убијено је око 260 људи, чија су тела потом одвезена до Тисе и бачена у реку.

Уопштено се може закључити да је након инспекције коју је оптужени извршио 6. јануара у Жабљу и околини, одмазда попримила још већи и интензивнији обим.“

Није вероватно да је Babos József у свом сведочењу био вођен посебним симпатијама према партизанима или пристрасношћу, будући да је у то време имао значајну улогу при Посебном суду при Врховној команди као војни тужилац, односно војни судија. Он је већ учествовао и у такозваној „другој фази“ бачких одмазди, односно у масовним смртним пресудама из новембра и децембра 1941. године. Ако он догађаје излаже на овај начин, онда се може претпоставити да није био далеко од истине.

Надлежни министри и начелник генералштаба игнорисали су упозорења, иако је ситуација изазивала све веће последице: из Бачке су људи почели масовно да беже ка другим деловима земље. Страх је обузео српско и јеврејско становништво у том подручју. Плашили су се да ће се рација ускоро проширити изван Шајкашке, а како су каснији догађаји показали, тај страх није био неоснован.

Извор: adattar.vmmi.org

Превод са мађарског редакција сајта Новосадска рација