Логори у Војводини

Логори у Војводини

У историографији Другог светског рата на простору окупиране Војводине, питање интернације и логорисања српског цивилног становништва представља један од кључних, али често недовољно осветљених аспеката мађарске окупационе политике. Иако мађарски логори нису били замишљени као индустријализовани логори уништења какве су успоставили нацистички и усташки режими, њихова сврха била је систематско уклањање, изоловање и дисциплиновање читавих делова становништва које је окупациона власт сматрала политички, национално или безбедносно непожељним. Масовне депортације, принудно задржавање у нехуманим условима, висока смртност, разарање породица и трајне последице по локалне заједнице сврставају овај облик репресије у ред најтежих ратних злочина почињених над српским народом у Бачкој и Барањи. Посебан значај за разумевање ових догађаја има елаборат „Логори“, који је непосредно након рата израдила Анкетна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача. Као документ настао на основу прикупљених сведочанстава, архивске грађе и непосредних истраживања, он представља драгоцено сведочанство о размерама страдања, механизму функционисања логора и одговорности окупационих власти за систематско прогањање и затварање хиљада невиних цивила.

ње злочина окупатора и њихових помагача у Војводини, која је била задужена за мађарско окупационо подручје – Бачку и Барању. Анкетна комисија је своје истра- живање завршила 31.12.1945. године, а елаборат су потписали: председник Анкетне комисије др Богдан Матић, секретар и Коста Хаџи у својству референта и секретара комисије. Елаборат је прихваћен од стране Покрајинске комисије 1. марта 1946. што су својим потписима потврдили председник Комисије Петар Мијачевић и секретар Стеван Илић. У овој књизи се преносе факисмили потписа свих наведених функци- онера Анкетне и Покрајинске комисије. Елаборат се налази у Збирци историјских докумената Музеја Војводине. Иначе, већ у Првом светском рату Срби, и то Срби цивили, су били изложе- ни логорисању од стране истих непријатеља: Аустро-Угара и Немаца. То је у Првом светском рату био јединствен случај, који се током Другог светског рата проширио и на друге, углавном словенске народе, од стране истих непријатеља. У овом елаборату укратко су приказани војнички логори, логори за војне заро- бљенике. Како су Мађари Србе заробљенике убрзо предали Немцима, а остале отпу- стили, Мађари су приступили логорисању Срба цивила са свог окупационог подручја – Бачке и Барање. У елаборату „Логори“ говори се о животу и режиму у тим логори- ма. Логори за српске цивиле су организовани и на самом окупационом подручју и на територији Мађарске (Баја, Барч, Шарвар итд.). У елаборату су исказани подаци о броју жртава међу Србима у овим логорима, који су током друге половине 1945. године били доступни Анкетној комисији, као и о учињеној штети. Такође, Анкетна комисија је навела и сва одговорна лица, за које је тада знала, за масовни злочин логорисања потпуно невиних људи (мушкараца, жена, деце, старих, болесних итд.).“

ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА И ЊИХОВИХ ПОМАГАЧА У ВОЈВОДИНИ – Логори, Драго Његован