Рација као прилика за богаћење
Масовни злочини ретко остају ограничени искључиво на непосредно насиље над жртвама. У условима рата, окупације и слабљења правних механизама контроле, простор који настаје након физичке ликвидације становништва често постаје подлога за развој различитих облика корупције, пљачке, злоупотребе службеног положаја и личног богаћења. Управо зато историја Новосадске рације не може бити сведена само на питање броја жртава и непосредних извршилаца, већ обухвата и читав низ пратећих појава које откривају како су поједини припадници окупационог апарата настојали да трагедију становништва претворе у прилику за личну корист. У том смислу, гласине, представке, поверљиви извештаји и унутрашња преписка државних органа представљају важан извор за разумевање моралне и институционалне кризе која је пратила спровођење окупационе политике у Бачкој.
Посебно је значајно што су бројне оптужбе долазиле из самог мађарског административног система. Извештаји који су стизали министарствима и другим државним институцијама сведоче да су се међу становништвом шириле приче о пљачки лешева, присвајању новца и драгоцености жртава, уценама, миту и наглом богаћењу појединих чиновника. Без обзира на то што се у многим случајевима радило о информацијама означеним као гласине, сама чињеница да су такви наводи сматрани довољно озбиљним да буду прослеђени највишим органима власти показује дубину неповерења које се развијало према локалним представницима окупационог режима. Истовремено, ови извештаји откривају да је у јавности све више јачало уверење да су репресија и лично богаћење појединих функционера били тесно повезани.
Из анализе ових докумената произилази да је Рација код значајног дела становништва постепено престајала да се посматра искључиво као безбедносна или војна акција, а све више као простор у коме су појединци злоупотребљавали ванредне околности ради стицања материјалне користи. Наводи о присвајању накита са тела жртава, отимању новца, уценама имућних Срба и сумњивом богаћењу појединих локалних функционера указују на процес у којем се државна репресија преплитала са корупцијом и криминалом. На тај начин насиље није производило само људске жртве, већ и дубоко нарушавање поверења у институције које су формално требало да представљају државни поредак и законитост.
Због тога су овакви извештаји од посебне историјске важности. Они не откривају само размере злочина над становништвом, већ и начин на који су се последице тог злочина одражавале на друштвени живот, јавни морал и легитимитет власти. Раскошан живот појединих чиновника, њихове сумњиве куповине и јавне приче о пореклу новца постајале су видљив симбол једне шире појаве: уверења да су страдање жртава и материјална корист појединаца често били две стране истог процеса. Управо у томе лежи шири значај ових докумената — они показују како је политика насиља истовремено производила и политику корупције, остављајући трајне последице на однос становништва према мађарским властима у окупираној Бачкој.
„Високопоштовани господине министре унутрашњих послова!
С поштовањем извештавам да су у вези са акцијом војске у Новом Саду у оптицају такве гласине да су поједини војници одсецали прсте и уши убијених лица како би лакше присвојили накит.
Новац и друге вредности пронађене у одећи лешева такође су присвајани, а према гласинама које круже, неке особе су убијене само зато што се знало да код себе имају много новца.
Наводног главног пљачкаша лешева, како се прича, један полицајац је убио у самоодбрани током једне забаве.
С поштовањем извештавам да је градоначелник Сенте, наводно, изјавио да уколико Јевреји буду давали прилоге, у Сенти неће бити другог Новог Сада.
Јеврејским трговцима који су имали закупљене локале у згради градске куће закуп је остављен на снази, иако се за једног од њих сматрало да је отказ неопходан ради јавне безбедности.
Градоначелник је купио кућу, земљиште и аутомобил, преуредио градоначелнички стан и тамо организује честа дружења која трају до јутра и на којима учествује велики број људи.
У Сенти се отворено говори да цена куће коју је градоначелник продао не покрива вредност некретнина које је касније купио, утолико пре што је имао и дугове, па се и куповине и раскошан начин живота доводе у везу са јеврејским новцем.
Према гласинама које круже, срески начелник у Бечеју уцењивао је имућне српске становнике Бечеја, примао мито и тако долазио до великих сума новца.
Део тог новца трошио је у хотелу „Империјал“ у Бечеју, где му је једна певачица била љубавница, а њу је, како се причало, обасипао накитом.
Због ових гласина код становника Бачке почиње да се ствара веома лоше мишљење о мађарским чиновницима.
Раскошан начин живота, који се у малом месту не може сакрити и који је многима познат, изазива сумње, негодовање људи и неповољно расположење у народу.“
Рација као прилика за богаћење
Масовни злочини ретко остају ограничени искључиво на
Они се неће вратити: психологија пљачке током Рације – случај породице Кон
Једна од често занемарених димензија Новосадске рациј
Без обдукције, без истраге, без сувишних питања
Једно од најважнијих питања у проучавању масовних зло
