„Јанковићева кућа” и „Магазин” у Србобрану

„Јанковићева кућа” и „Магазин” у Србобрану

И ова установа је била ад хок изасланство или испостава V/I чендерњомозо алостаљ-а у Новом Саду. Потребу њезиног образовања диктовала је чињеница што је велики број мештана српске народности из Турије дезертирао из војске и крио се. Мађарски окупатор није хтео ни да помисли да му са гледишта међународног ратног права не припада право да становништво окупиране територије мобилише у своју војску. Иако су Туринци исправно поступили, ипак је мађарски окупатор то сматрао „непријатељством против мађарске државе”, услед чега је одмах ступио у дејство V/I жандармеријски подотсек у Новом Саду. Наравно том приликом страдали су и други, који су случајно били набеђени да су комунисти а налазили су се у непосредној околини Србобрана.

Установа започиње са својим радом одмах при крају месеца јуна 1942 године. У први мах хапшеници се доводе у т. зв. „Јанковићеву кућу”, где се већ налазио један повећи број Туринаца. Како се број хапшених Туринаца све више повећавао, то је још у току месеца јула 1942 године изасланство пресељено у магазин V Српске земљорадничке задруге. Отуда се та испостава уобичајено назива „Магазин” у Србобрану.

Експозитура „Магазин” у Србобрану довршила је свој рад крајем октобра 1942 године. Методи мучења били су исти, као и у новосадској „Армији”.

„Апотека Отић” у Ђурђеву

Из књиге ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА У ВОЈВОДИНИ, Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини