Новосадска рација 1942: организована пљачка српске и јеврејске имовине

Новосадска рација 1942: организована пљачка српске и јеврејске имовине

Фашистички окупатор је већ приликом припремања и организовања рације морао имати у виду пљачкање незаштићене покретне имовине Срба и Јевреја. Стављање имовинске користи у изглед, био је најпогоднији начин да се за крваву рацију придобију људи и војници, међу којима је било просто такмичење у томе ко ће бити крволочнији.

Зато је сасвим разумљиво што су војници и жандарми имали потпуну слободу акције за време рације, тако да су баш тамо вршили најкрволочнија дела, где су својим претходним претресом и легитимисањем утврдили да има покретних ствари од вредности. Није био редак случај да се вођа војничке и жандармеријске патроле приликом прегледа стана осведочио, да се у орманима па и у самим касама налазе драгоцености и готов новац. У таквим приликама су сви чланови породице били одведени или на „Штранд” или на дунавску обалу на Петроварадинском кеју или пак на које друго место ради стрељања. Вођа патроле би остао и нешто доцније се вратио натраг у стан, обио орман или отворио касу са кључем, који је претходно одузео жртви, и сав готов новац и све драгоцености себи присвојио или евентуално са осталим војницима патроле поделио. Међу драгоценим стварима било је не само златног прстења, златних минђуша, златних сатова т ј. драгоцених предмета од племените ковине, већ и других ствари, као што су одела, штофови, платна и томе слично.

Међутим у највећем броју случајева пљачке су вршене на тај начин што су лешеви жртава претраживани и ствари од вредности том приликом пронађене и присвојене. Није се презало ни од тога да се са лешева скидају добра одела.

Пљачкање лешева жртава вршили су фашистички злочинци у свим деловима града, где су извршивана појединачна или масовна убиства. Пре него што би лешеви били однешени са тих места присутни војници и жандарми присвајали би све оно што би приликом претреса нашли и што би им се свидело од одеће и обуће.

Са лешева су војници скидали одело и друго, пре него што би их бацили у Дунав. Све што би од вредности пронашли присвојили би. То се догађало на разним деловима дунавске обале, код „Кланице”, код санаторијума др. Узелца, на Петроварадинском кеју, и у непосредној близини самог новосадског „Штранда”. Но том приликом се нису видели само војници и жандарми већ покаткад и цивили, који су претресали лешеве и за себе задржавали оно, што је за њих претстављало вредност.

Поред ове пљачке као „премије” војницима и жандармима који су спроводили рацију, фашистички окупатор је пронашао и други начин како ће да десеткује незаштићену покретну имовину Срба и Јевреја. Било је наређено Србима и Јеврејима, приликом њихова лишавања слободе и спровођења у Спомен дом, да морају са собом понети: радио апарате, коже, маст, брашно, сапун, шећер, одела, ципеле, бунде и томе слично. Те покретне ствари су приликом легитимисања узимане. Приликом њихова узимања, њих су пописивали у посебан списак. Узимали су их и пописивали чланови легитимационог одбора.

Осим овога начина пљачкања, фашистички окупатор је долазио до одеће и обуће жртава и приликом убијања жртава на новосадској плажи „Штранд”, као што је при улазу напред већ приказано. На сам дан завршетка рације, 23 јануара 1942 око 10 часова увече могло се видети 2—3 камиона, која су стајала пред Спомен домом, а били су крцати разним оделима деце, мушкараца и жена (капути, бунде, перзери, шешири итд.) као и обућом њиховом. Више је него сигурно, да су и те покретнине од стране чланова легитимационог одбора биле преузимане и пописиване. Све је ове ствари фашистички окупатор присвојио и никада нису биле враћене онима од којих су биле одузете.

Из књиге ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА У ВОЈВОДИНИ, Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини

Контактирајте нас

Портал „Новосадска рација“

За сва додатна питања молимо вас да нам се обратите путем телефона или електронске поште. Наше колеге ће вас контактирати у најкраћем року.

m