Организација контроле над иследним установама

Организација контроле над иследним установама

Да би иследне установе одиста одговориле свом задатку, окупатори се нису могли задовољити само са контролом непосредно претпостављених органа тих установа. Мислило се на контролу команданата иследних установа.

Зато је окупатор прибегао стварању централних установа којима је поверио врховни надзор над радом иследних установа (контрашпијунаже V/I иследног подотсека и свих његових изасланстава).

Та установа се звала „Народна одбрана“ (Аламведелми хиватал), која је имала своје седиште у Будимпешти. Делокруг те установе била је територија свих окупираних покрајина (Југославије, Румуније, Чехословачке). На челу ове установе је стајао жандармеријски потпуковник Гарзоли.

Ова установа је имала своје испоставе у појединим окупираним територијама. Тако је за окупирану Бачку шеф испоставе „Народне одбране“ био Землењ Лорант, који је прво време пребивао у Суботици са занимањем цензора на пошти док је доцније прешао у Нови Сад као професор Трговачке Академије. На тај начин је имао приступ на свако место те нико није могао посумњати да се ради о тако важном функционеру. Главни задатак му је био да контролише рад иследних власти те је у вези са овом својом службом стајао у непосредном односу са Главним генералштабом.

Заседање суда шефа главног генералштаба у Сомбору

И поред тога што је била извршена нека децентрализација у самој врховној надзорној власти ипак се шеф „Народне одбране“ за све окупиране крајеве Мађарске, жандармеријски потпуковник Гарзоли директно лично мешао у рад подручних му иследних установа. Тако га видимо да се лично интересује за рад изасланства V/I жанд. иследног подотсека из Новог Сада у Сомбору под именом „Војна амбуланта“.

Шеф централне „Народне одбране“ у Будимпешти није се држао по страни ни за време јануарских крвавих рација у 1942 г. по јужној Шајкашкој. Када се зна да је V/I жандармеријски иследни подотсек у Новом Саду одиграо једну од важних и значајних улога у организацији и спровођењу свих крвавих „акција прочешљавања“, онда је сасвим разумљиво што је за време рације жандармеријски потпуковник Гарзоли био у Жабљу и контролисао не само рад својих потчињених иследника већ такође и ток развоја саме акције прочешљавања.

Из књиге ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА У ВОЈВОДИНИ, Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини