Прво су ухапсили свештенике и народне прваке

Прво су ухапсили свештенике и народне прваке

Акт тителског среског начелника број 7/1942. представља један од најзначајнијих документарних доказа да је рација била унапред територијално одређена и спровођена кроз јединствен командно-управни систем. Чињеница да су упутства достављена управо општинама у којима је рација изведена, док су друга места истог среза изостављена и остала изван њеног захвата, искључује могућност да се радило о стихијској реакцији локалних органа или самовољи појединих команданата. Одузимање личних исправа, забрана путовања, уклањање српских службеника и обавеза њиховог свакодневног јављања били су међусобно повезани поступци којима је српско становништво лишавано правне сигурности, слободе кретања и могућности бекства. Истовремено хапшење свештеника, учитеља, адвоката и других интелектуалаца показује намеру окупатора да пре почетка масовне репресије изолује оне слојеве српског друштва који су могли организовати отпор, обавестити јавност или утицати на спречавање злочина.

Рација као средство мађаризације Шајкашке

“ Поред оригиналних докумената нађених у општини Ђурђево, нађено је неколико докумената и у општини Мошорин, од којих има нарочити значај акт тителског среског начелника д-р Балинт Ференца, број 7/1942. претс. У овом акту именовани срески начелник даје упутства следећим општинама о предузимању мера безбедности: Тител, Мошорин, Шајкаш, Лок, Гардиновци и Вилово. Дакле баш оним општинама у којима је рација одржана. Општине као Горњи и Доњи Ковиљ, Каћ и Будисава, које су у истом срезу, нису добиле ово наређење, а у овим општинама није рација ни спроведена. Значи, да је унапред било одређено у којим општинама ће се рација спроводити. Понован доказ, да је све плански рађено и припремано, да није ништа препуштано случају или неком самовласном подухвату кога од команданата или грађанских управних лица — чиновника. Доказ, да је од врхова мађарске фашистичке окупаторске државе до последњег преносиоца наређења — среског начелника, све било укопчано у ланац, који је имао да регулише ток и одржавање рације. У првих 10 тачака наређење даје разна упутства у вези са мерама општег карактера, које треба предузети. Под тачком 11 истог акта већ се наређује, да се од српских елемената имају одузети легитимације (идентитета). 12 тачка забрањује путовање железницом и друмовима. 13 тачка на- ређује смењивање свих Срба, чиновника, претставника и часника општинских, и њихово свакодневно јављање Команди брахијалне силе у месту. 14 тачка пак, наређује да се сви српски попови, учитељи, адвокати и интелектуалци имају затворити и спречити њихов додир ма с ким. Ово наређење је 9 јануара 1941 године увече телефоном предато, а 10 јануара и писмено достављено. Ове тачке наређења су јако карактеристичне. Оне јасно указују на противсрпску тенденцију. Србима треба одузети све легитимације за доказивање идентитета. Значи они су без легитимација изложени или хапшењима или пак убијањима на лицу места. Ипак је незгодно мађарској администрацији, која је у лажи предњачила приказујући се увек као либерална, да убија људе са легитимацијама, па је дошла на идеју да је најпростије одузети легитимације, а да Срби случајно не би могли побећи у подручје у коме нема рације, забрањује се путовање железницом и путевима. Смењивање чиновника, часника и других службеника указује се као природна појава у вези са овим прогонима, али њихово свакодневно јављање Команди брахијалне силе потребно је, да ти Срби буду на окупу. Сасвим је природно да све српске свештенике, учитеље, адвокате и друге интелектуалце треба одмах ухапсити и онемогућити да ма с ким дођу у додир. На тај начин су и при руци окупаторским властима, а и у немогућности да евентуално предузму спречавање рације, да не утичу на трезвене мађарске елементе, који би спречили извођење рације.“

Из књиге ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА У ВОЈВОДИНИ, Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини