Рација као средство мађаризације Шајкашке
Репресивна политика окупаторских власти у Шајкашкој није била ограничена на физички терор и мере непосредне безбедносне контроле, већ је обухватала систематско уклањање Срба из управног, привредног и јавног живота. Смењивање општинских службеника српске народности и њихова замена Мађарима имало је за циљ преобликовање локалне власти према националним мерилима окупатора, док су уклањање српских натписа и ограничење јавне употребе српског језика служили брисању видљивих обележја српског присуства. Истовремено пописивање власника крчми, гостионица, кафана и трафика ради одузимања дозвола показује да је национална дискриминација праћена планским потискивањем српског становништва из привредних токова. Рација се тако показује не само као средство масовног прогона и убијања, већ и као прилика за спровођење ширег програма мађаризације јавног простора и трајног слабљења друштвеног положаја Срба.
Када су утихнула звона: Од забране кретања до забране постојања, јануар 1942.
„Срески начелник наређује, позивом на наредбу м. кр. Хонведске брахијалне команде, да се имају одмах сменути са положаја сви општински службеници, сви потпретседници општина, сви поглавари, скоро сви општински службеници српске народности а на њихова места се тражи предлог за постављање Мађара. Ове су се наредбе издавале по групама или појединачно. Срески начелник наредио је исто тако уклањање свих натписа — фирми на српском језику, с тим да се дозвољавају само фирме на мађарском и немачком језику. Српске фирме су скинуте још у првим данима окупације, али се рација има искористити за случај да се и нека српска фирма случајно задржала, па и ту треба скинути. Наређено је од стране среског начелника већ 6 јануара 1942 године, дакле у првим данима рације, пописивање свих оних Срба, који имају дозволе — овлашћења за крчме, гостионице, кафане, трафике и то у циљу одузимања тих овлашћења. “
Из књиге ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА У ВОЈВОДИНИ, Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини



