МАСОВНО УБИЈАЊЕ НА ПРАВОСЛАВНОМ УСПЕНСКОМ ГРОБЉУ

МАСОВНО УБИЈАЊЕ НА ПРАВОСЛАВНОМ УСПЕНСКОМ ГРОБЉУ

Фашистички окупатори вршили су масовно десетковање Срба и Јевреја Новог Сада и на православном Успенском гробљу, а овамо су из разних делова града доносили и лешеве побијених жртава да их ту сахране.

Војници и жандарми који су спроводили рацију, рано изјутра 23 јануара 1942 године почели су да спроводе појединачно или пак у мањим групама, Србе и Јевреје према Успенском гробљу. Жртве су становале у непосредној близини гробља или у оближњим улицама око гробља. Доводили су их у унутрашњост гробља, и чим би ушли, одмах су се разлегали пушчани плотуни. То се тако у више махова тога целог дана понављало.

Догађало се, да су жртве пред улазом у гробље нагло стале, престрављене крвавим призором, који им се пред очима пружао, али су их фашистички злочинци убијали на самом улазу у гробље.

Побијена је цела породица гробара Успенског гробља Јована Гоње-Влакурина, његова супруга Љубица, 9-то годишње дете Мара и њихова гошћа 13-то годишња девојка. Држали су, да ће они као очевици, бити у стању да даду најдрагоценије податке о њиховом крволоштву, па их је зато било потребно по сваку цену уклонити.

Призор у самом гробљу је био језовит и страшан.

Одмах пред мртвачницом а на улазу налазила се једна велика гомила лешева. Била је дуга неколико метара, а лешеви су лежали један преко другога у више редова. Лешева је било у гомили и пред капелом и на путу за капелу. Око саме капеле налазили су се лешеви породице гробара у великим локвама крви.

Поред лешева у гомилама могли су се видети и појединачни који су лежали с једне и друге стране пута према капели.

Жртве су биле убијане из непосредне близине у главу. Тиме се и објашњава појава, да је скоро свима жртвама лобања била сва напрсла, а неки делови и разнесени.

Језиво је било гледати леш једне младе жене на самом једном надгробном споменику. Жртва је била у седећем ставу када је убијена. Леш се у таковом стању и задржао само је глава била наслоњена на руку. Пушчани метак је прошао кроз слепоочницу, свакако из непосредне близине и очи су формално из очних дупљи испале и висиле.

Фашистичким злочинцима ни ово још није било доста. Приступили су и оскрнављењу самих лешева. Одсецали су женскима уши а мушкима и женскима прсте са руку и на тај начин долазили до минђуша и прстења. На самом гробљу се налазило око 200 до 250 лешева. Један мањи део биле су жртве које су биле убијене или у својим становима или на улици пред станом а потом донесене на гробље.

Зидови мртвачнице били су изрешетани пушчаним мецима и попрскани смрзнутом људском крви и људским мозгом.

Трагови смрзнуте људске крви и мозга јасно су се видели и на оближњим дрвеним тарабаma, које су делиле гробље од суседних грађанских кућа.

Када су лешеви били однети, у снегу су остали видни трагови зверства, које је починио фашистички злочиначки окупатор. Свугде су се виделе смрзнуте локве крви као и смрзнути људски мозак. Остало је отсечених прстију и ушију, а по где-где се могла видети у снегу читава женска коса, која се просто одвојила од главе када је леш био однесен.

Несумњиво је утврђено да су у крвавој акцији у Успенском гробљу суделовали и војници XVI батаљона пограничних ловаца у Новом Саду.

Из књиге ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА У ВОЈВОДИНИ, Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини