Беседа протојереја-ставрофора Бранка Ћурчина у Гардиновцима поводом обележавања Рације у Шајкашкој области

Беседа протојереја-ставрофора Бранка Ћурчина у Гардиновцима поводом обележавања Рације у Шајкашкој области

Име Оца и Сина и Светога Духа.

Часни оци, браћо и сестре, нека нам буде на поуку и ово данашње свето јеванђеље, у недељу пред Божић, у недељу отаца, када славимо оце и нека је срећан и благословен празник оцима нашим. Да нам буде на укрепљење, овај сам почетак Новога Завета, родослов Господа Исуса Христа, који се читава у ову недељу.

А то је генеза, која нам историјски доказује, да Исус Христос заиста онај за кога су говорили пророци и кога је Израиљ чекао, кога је Бог обећао да ће доћи кад дође пуноћа времена да спасе свет. То је Господ Исус Христос, који је поделио време, тако време и дан-данас рачунамо, стара и нова ера, старо и ново доба. Онај који је поделио време, то је Господ Исус Христос, јер нема ништа ново под капом небеском сем Христа Господа.

Све што ми данас зовемо наука или што данас људи сматрају за напредак, технологија, и све је то већ виђено и знано. Као, например, што кажу, људи су измислили струју. Нису људи измислили струју, него то су енергије које су људи само усмерили и већ те енергије које су створене, које је Бог дао, само су их правилно усмерили и направили су струју.

И тако даље. Да не улазимо сада у анализу свега тога, али је, између осталог, јако је битан и важан сам почетак Новог Завета, то јест новог савеза Бога и људи, а то је у свари Родослов Господа Исуса Христа који се налази на самом почетку Јеванђеља, првога, Матејовог Јеванђеља.

Иако је да знамо то, Марково Јеванђеље прво написано, и оно је старије. Марково Јеванђеље је најстарије, али је Матејево Јеванђеље прво управо због Родослова. То треба да имамо у виду.

Тако да је важно да знамо колико је све колена било од самог Авраама, дакле, праоца нашег Авраама, по коме смо сви ми монотеисти, дакле, све монотеистичке религије, који верујемо једног Бога, а то је, дакле, Јудаизам, то је Ислам, и ми Хришћани, ми смо сви, по праоцу нашем Аврааму, браћа. И од Авраама, 14 колена, дакле, три пута по 14 колена до самога Господа Исуса Христа, дакле, то је та генеза Родослова његовога, да је оно што је речено тако и било, дакле, да је он из племена Давидова, тако да, ето, поучени том речју Божијом, коју смо данас читали, овде Јеванђељем, и ми смо се данас овде у Гардиновцима окупили да се светимо наших отаца, и јако је важно да знамо да нам управо ово Јеванђеље поручује да морамо знати ко нам је био деда, ко нам је била баба, ко су нам били преци, то је јако важно. Пазите, за човеков један виталан и нормалан профил, емотивни, важно је да има изграђен осећај припадности, да знамо ко смо, шта смо. Данас у овој ери мултикултуралности, када то све није ништо битно и важно, овај одељак из Јеванђеље управо нас опомиње на то да је то све битно јако и важно, и зато је важно што смо се ми данас овде у Гардиновцима сви сабрали и сакупили, да се сетимо наших отаца, који су животе своје положили за веру и отаџбину своју.

Не само у Другом рату, него у свим ратовима који су харали овим нашим просторима. Да не идемо много далеко, али, на пример, 1526. године, када је Балибег, то јест Сулејман Величанствени, има помиње се тамо то у овој серији, ко је гледао серију Сулејман Величанствени, помиња се тај момент, када је прешао у Бачку, на Аранђелов дан, тада је српском војском, аустријском, они кажу аустријском, али то је у створи, био је Ђорђе Алапић, командант, када су прешли Турци у Бачку.

Још 1520. година Балибег је освојио Београд и Срем, и већ су тада Турци овде Бачко-Подунавље пљачкали, прелазили Дунав у Бачку, покушавали да пређу, али нису. 1526. године су прешли у Бачку и тода су крели на Мохач и горе. Тада је многи народ страдао.

Сва села су попаљена, народ је побијена, оно што је остало живо, то је све одведено у ропство.

То су све мученици. Па да не причамо све даље кроз те сеобе наше, које Црњански описује, то су велике муки нашег народа 1849. 8. и 9. дакле у Буни, каде је народ овде у Шајкашкој много страдао.

И закључно са овим страдањем у Другом рату. Све су то мученици и страдањици за ово земљу. И ова земља је скупо плаћена крвљу наших предака.

Гардиновци су имали свог депутата, имали су свог депутата и на Мајској скупштини, каде је проглашено српско војводство. Имали су свог депутата и на Благовештенском сабору. То је исто важно да знамо.

Значи да је да су Гардиновачки Срби били врли и да је ондашни српски национални корпус рачунао на њих и да су они били ту врло важни и битни. Зато су имали свог делегата на тим саборима. Када смо 3. маја, то је био чувени сабор, када је проглашена српска Војводина.

То треба све да знамо и да имамо на уму. Зато је Змај Јова Јовановић, наш песник чувени, и себи додао име Змај. А шта је то Змај? У створи то је 3. мај, а број 3. се у азбуци чита као слово З. То је значи 3. мај, то значи Змај.

И он је издавао часопис који се звао Змај. Пазите, то су неки моменти који су важни и битни и које не смемо да пренебрегнемо и да заборавимо. Тако да је важно што смо ми данас сви овде очекујући овај радосни празник рођења Христовога.

Ми смо овде и сећемо се, кажем, наших страдалника и молимо се њима да они моле Бога за нас да буде све срећно и берићетно, да ево и овај Божић дочекамо у радости и да га на прави начин доживимо и да Христа Господа имамо као животни мотив, животну инспирацију, увек у свим ситуацијама и нећемо погрешити. То је начин да останемо и да опстанемо и да будемо оно што се од нас као Хришћана православних очекује.

Ето, радујем се да могу да вас поздравим овде на данашњи дан, иако повод није можда радостан, али у сваком случају овај гест наше Цркве, то сам већ једном рекао, а то могу да поновим, и проглашавање ових мученика бачких, и уношење њихових имена у календар Цркве наше, јесте у ствари доказ да су џелати увек губитници, а страданици су увек победници.

И у овом случају, кад је у питању Рација у Шајкашкој и нашој Бачкој. Нека нам буде на радост и благослов и утеху ово наше данашне литургијско сабрање овде у Гардиновцима, и нека вас себе благослови, да у радост и миру дочекамо Божић. Амин Боже дај.