
Ђакон Мирослав Николић: ДЕЛАТНОСТ СВЕТОГ ИРИНЕЈА ИСПОВЕДНИКА, ЕПИСКОПА БАЧКОГ, ТОКОМ ПЕРИОДА ОКУПАЦИЈЕ
Ово поглавље има за циљ да прикаже архипастирску делатност Епископа бачког Иринеја Ћирића (1884–1955) током периода окупације у Другом светском рату и додатно расветли његов блажени лик у периоду страдања српског народа од окупатора и од неправедних оптужби за сарадњу са окупатором, али и његово састрадавање са својом паством. Иако је после протеривања окупатора из земље провео седамнаест месеци у кућном притвору и био испитиван, под оптужбом за колаборацију, важно је нагласити да никада није судски озваничена. Разговори истражитеља и епископа Иринеја вођени после ослобођења, а које Звонимир Голубовић наводи у својој књизи „Рација у јужној Бачкој 1942“, остали су нам до данас недоступни, а њихова судбина непозната.
На почетку наводимо речи светог владике Иринеја изговорене у приступној беседи приликом избора, односно увођења у дужност епископа тимочког, када је у својој посланици рекао следеће: „Посла је свуда и много и нико не сме седети скрштених руку.“ Тим речима у својој посланици он је означио сву своју делатност која је пуне 33 године обележила и пратила његов неуморни рад и делатност.
СВЕТИ ИРИНЕЈ (ЋИРИЋ) КАО ЕПИСКОП БАЧКИ ТОКОМ ПОГРОМА У БАЧКОЈ
Основ за ову тему имали смо на темељу архивске грађе похрањене у архиви Епархије бачке, односно аката које је сам свештеноисповедник владика Иринеј Ћирић писао за време трајања рата и окупационог режима и после њега, а са циљем да додатно расветлимо његову страдалну улогу током ратног периода и потврдимо чињеницу да он није био народни непријатељ, нити издајник свога рода, као што је био оптуживан у годинама после рата.
Наиме, темељ излагања је његов акт „Православни Епископ Епархије бачке“ бр. 581 од 25. октобра 1949. године, којим он епархијским органима – Епархијском управном одбору и Црквеном суду Православне Епархије бачке подноси извештај о раду као епархијског архијереја за време окупације током рата, у периоду од априла 1941. до октобра 1944. године. Овај извештај свети Иринеј, епископ бачки, поднео је и Светом Архијерејском Синоду Српске Православне Цркве. Документ носи назив „Извештај о раду Православног Епископа Епархије бачке за време окупације у рату 1941–1944. године“, има 23 странице, куцане ћириличном куцаћом машином. Извештај је подељен у 39 поглавља. Поред овога извештаја коришћени су и други акти из епархијске архиве, као и записи из летописа новосадских храмова.
Одломак из књиге „СПОМЕНИЦА ПОГРОМА У БАЧКОЈ 1941./42. ГОДИНЕ“