Изасланство у Бајмоку

Изасланство у Бајмоку

Централна иследна установа у Новом Саду образовала је у два маха своје изасланство у Бајмоку, чији је рад био везан за одређени задатак и за одређено кратко време.

Са радом је почето 26 новембра 1941 године.

Ово изасланство је заседало у општинској згради, а општински затвор је употребљаван за хапшенике.

Све жртве су појединачно извођене пред три иследника, који су били у цивилном оделу, а који су истодобно вршили и саслушање и злостављање.

Они који су после саслушања били задржани, спроведени су у просторије централне иследне власти у Новом Саду на даљи поступак.

Рад овог првог изасланства у Бајмоку престао је другом половином децембра 1941 године.

Креирање другог изасланства уследило је због акције немачких СС трупа у Бајмоку против оних елемената, који су били под сумњом да су у својим кућама примали партизане на коначиште и ради састанака. То је било 23 септембра 1944 године.

Поменута акција је трајала два до три дана, а последица исте било је масовно хапшење (њих 43) и то претежно Хрвата-Буњеваца.

Као и увек „саслушање” је трајало по неколико сати, већ према томе какви су одговори од стране жртава били давани.

Сва ова мучења трајала су до 8 октобра 1944 године.

Изасланство у Чуругу

Напредовање савезника а нарочито Совјетског савезника са истока, доводили су у питање отступницу мађарско-фашистичком окупатору.

Услед овога истовремено, када и централна установа у Новом Саду, а која је у то време била у Бачкој Тополи, изасланство у Бајмоку креће на пут за горњу Мађарску, а затворенике је предало немачким СС трупама, које су се још у селу налазиле.

Изгледало је да ће бити сви стрељани. Међутим до стрељања није дошло, јер су сви затвореници пуштени из затвора својим кућама и то из разлога „што мађарска жандармерија није могла пружити довољно доказа о партизанском деловању жртава и што је сво Бајмочко становништво преузело и дало гаранцију за жртве.”