Изасланство у Чуругу
Централна жандармеријска иследна власт у последњим данима мађарско-фашистичке окупације наставила је са истом жестином своју борбу до истраге против припадника претежно словенске народности, а који су били изједначени са појмом „субверзивни елементи”.
Тако та установа образује своје изасланство у Чуругу при концу месеца септембра 1944 године. Повод овоме било је „откриће”, да су Чуружани одржавали везу са субверзивним елементима, који су у чурушком хатару имали своје базе.
Долази до хапшења у великој маси.
Хапшеници су прво били спроведени у касарну, а затим у просторије основне школе. То су биле просторије у којима је изасланство уредовало.
Одмах се приступило инквизиторском саслушавању.
8 октобра 1944 године органи V/I жандармеријског иследног подотсека дефинитивно су напустили крајеве, па су скоро све жртве које су из Чурушког изасланства биле послане у бачкотополску Синагогу, са собом повели. Мали број их се спасао под изговором да услед тешких телесних озледа не могу да се крећу. Остале пак жртве одведене су у тврђаву Комаром, где су после кратког времена биле предате Немцима. Многи се ни до данас нису вратили својим кућама.
Из књиге ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА У ВОЈВОДИНИ, Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини



